Zašto je Tramp uveo carine: SAD „štite nacionalnu bezbednost“, a Srbija među najpogođenijim

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp objavio je da će od 5. aprila uvesti carine na sav uvoz u SAD. Kako je saopštio, ovu odluku je doneo kako bi “ojačao međunarodnu ekonomsku poziciju SAD-a i zaštitio američke radnike”. Carine za Srbiju iznosiće 37 odsto, a ovaj namet biće veći samo za šest država na planeti.

U obrazloženju odluke, Bela kuća navodi da je „pristup američkom tržištu privilegija, a ne pravo“, a da su visinu carina za pojedinačne zemlje računali na osnovu kombinacije carinskih i vancarinskih barijera. Kao primer ovih vancarinskih barijera navode i porez na dodatu vrednost, koji se naplaćuje nakon carina, odnosno kada robom iz SAD krene da se trguje na pojedinačnom nacionalnom tržištu.  

U okviru takozvanog “Dana oslobođenja”, 2. aprila, Tramp je objavio deo ekonomskog plana, koji uključuje carine za apsolutno sav uvoz u SAD.

Osnovna carina iznosi deset odsto, ali će neke države ipak plaćati više.

LIBERATION DAY RECIPROCAL TARIFFS pic.twitter.com/ODckbUWKvO

— The White House (@WhiteHouse) April 2, 2025

Držeći u rukama veliku tabelu pod nazivom “Recipročne carine”, u kojoj su upoređene carine koje su druge države uvele SAD-u i one koje uvodi aktuelna američka administracija, Tramp je rekao: “Oni naplaćuju nama, mi naplaćujemo njima. Kako iko može da bude ljut zbog toga?”

Carine proglašene „vanrednim stanjem“

Tramp je juče, kako se navodi na zvaničnom sajtu Bele kuće, proglasio nacionalnu vanrednu situaciju (national emergency). Prema njegovim rečima, do toga su dovele „strane trgovinske i ekonomske prakse“.

Upravo zbog toga je uveo carine, kako bi “ojačao međunarodnu ekonomsku poziciju SAD-a i zaštitio američke radnike”.

“Veliki i trajni godišnji trgovinski deficit SAD u robi doveo je do urušavanja domaće proizvodnje, nedostatka podsticaja za razvoj naprednih proizvodnih kapaciteta, podrivanja ključnih lanaca snabdevanja i zavisnosti naše odbrambeno-industrijske baze od stranih suparnika. Predsednik Tramp koristi svoja ovlašćenja prema Zakonu o međunarodnim ekonomskim vanrednim ovlašćenjima iz 1977. godine kako bi se suočio s nacionalnom krizom izazvanom velikim i upornim trgovinskim deficitom, koji je rezultat odsustva recipročnosti u trgovinskim odnosima, manipulacije valutama i prekomernih poreza na dodatu vrednost koje sprovode druge zemlje”, navodi se u saopštenju Bele kuće.

Koristeći svoja zakonska ovlašćenja, dodaje se, Tramp uvodi carinu od deset odsto na uvoz iz svih zemalja, počevši od 5. aprila u minut posle ponoći po lokalnom vremenu. Nekoliko dana kasnije, 9. aprila, na snagu će stupiti i recipročne carine za pojedinačne države sa kojima SAD ima najveće trgovinske deficite.

Carine će ostati na snazi sve dok Tramp ne proceni da je pretnja trgovinskog deficita i neravnopravnog tretmana rešena, navodi se u saopštenju.

Ukoliko trgovinski partneri Amerike uzvrate kontramerama, Tramp će imati mogućnost da poveća carine. Takođe, moći će i da ih smanji ukoliko “partneri preduzmu značajne korake ka ispravljanju neravnopravnih trgovinskih aranžmana”.

Neki uvozni proizvodi neće podleći recipročnoj carini, poput pojedinih automobilskih delova, zlatnih poluga, farmaceutskih proizvoda, energenata i minerala koji nisu dostupni u SAD…

“Predsednik Tramp ne dozvoljava da SAD budu iskorišćene i veruje da su carine neophodne za osiguranje fer trgovine, zaštitu američkih radnika i smanjenje trgovinskog deficita – jer je ovo vanredna situacija”, navodi se u saopštenju.

SAD tvrde da nema fer trgovine

Kako se dalje navodi, američke kompanije godišnje plaćaju više od 200 milijardi dolara PDV-a stranim državama, a falsifikovana roba, piratski softveri i krađa poslovnih tajni koštaju američku ekonomiju između 225 i 600 milijardi dolara godišnje. Takođe, navodi se da se trgovina falsifikovanim farmaceutskim proizvodima procenjuje na 4,4 milijarde dolara i povezana je s distribucijom smrtonosnih lekova koji sadrže fentanil.

Tramp je kazao i da je povećanje domaće proizvodnje ključno za nacionalnu bezbednost SAD.

“U 2023. godini, SAD su činile samo 17,4 odsto svetske proizvodnje, dok je taj udeo 2001. godine bio 28,4 odsto. Smanjenje proizvodnje dovelo je do gubitka kapaciteta u ključnim sektorima poput auto-industrije, brodogradnje, farmacije, tehnologije i metalurgije. SAD su od 1997. do 2024. godine izgubile oko pet miliona radnih mesta u proizvodnji”, navodi se u saopštenju Bele kuće.

Bela kuća navela je i nekoliko primera država koje naplaćuju više carine nego Amerika. Primera radi, SAD naplaćuju 2,5 odsto carine na uvoz automobila, EU naplaćuje 10, a Indija 70 procenata.

Brazil (18 odsto) i Indonezija (30 odsto) imaju više carine na američki etanol, dok SAD naplaćuju 2,5 odsto. Jabuke ulaze u SAD bez carine, dok je Turska uvela carinu od 60,3, a Indija od 50 odsto na jabuke iz Amerike.

“Istraživanja su pokazala da carine mogu da ojačaju američku ekonomiju i podignu proizvodnju. Recipročne carine nisu samo ekonomski potez – one su ključne za američku sigurnost, suverenitet i ekonomsku moć”, zaključuje se u saopštenju Bele kuće.

„Tramp štiti nacionalnu bezbednost“

Džejmison Grir, Trampov predstavnik u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, podržao je odluku o carinama.

„Predsednik Tramp preduzima hitne mere kako bi zaštitio nacionalnu bezbednost i ekonomiju SAD-a. Trenutni nedostatak trgovinskog reciprociteta, koji se ogleda u našem hroničnom trgovinskom deficitu, oslabio je našu ekonomsku i nacionalnu sigurnost. Nakon samo 72 dana na funkciji, predsednik Tramp je dao prioritet brzim akcijama kako bi uspostavio reciprocitet u trgovinskim odnosima i smanjio trgovinski deficit, stvarajući ravnopravnije uslove za američke radnike i proizvođače, vraćajući radna mesta u Ameriku, šireći našu domaću proizvodnu bazu i osiguravajući da naša odbrambeno-industrijska baza ne bude zavisna od stranih suparnika—sve to doprinosi jačanju ekonomske i nacionalne sigurnosti”, rekao je on.

Objavljena formula za izračunavanje carina

Kancelarija američkog trgovinskog predstavnika objavila je formulu po kojoj su izračunate carinske stope.

“Ova računica polazi od pretpostavke da su dugotrajni trgovinski deficiti rezultat kombinacije carinskih i necarinskih faktora koji sprečavaju trgovinsku ravnotežu. Carine funkcionišu tako što direktno smanjuju uvoz”, navodi se u saopštenju Kancelarije.

U objašnjenju se navodi da su izračunate carinske stope koje bi “dovele do nultog bilateralnog trgovinskog deficita”. Za izračunavanje recipročne carine korišćeni su podaci o uvozu i izvozu iz Biroa za popis stanovništva SAD-a (Census Bureau) za 2024. godinu.

Inače, najviše carine imaju one države sa kojima Amerika ima najveći trgovinski deficit, odnosno iz kojih SAD više uvoze, nego što u njih izvoze.

Visoke carine za Srbiju

Američki predsednik je prilikom obraćanja pokazao spisak država sa iznosom carina za svaku, a sudeći prema njemu, samo šest zemalja imaće veće carine od Srbije. To su Kambodža (49 odsto), Laos (48 odsto), Madagaskar (47 odsto), Vijetnam (46 odsto), Mjanmar (44 osdto) i Šri Lanka (44 odsto).

Srbija, Bangladeš i Bocvana će imati carine na uvoz od 37 odsto.

Trampove carine pokrenule rasprodaju na svetskim berzama