Zbog prekovremenog rada godišnje umre skoro 750.000 ljudi

Zbog prekovremenog rada tokom 2016. godine umrlo je 745.000 ljudi, saopštila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO). Najviše ljudi koji su radili prekovremeno umrlo je od komplikacija usled moždanog udara i srčanih bolesti.

BBC na srpskom navodi da je izveštaj otkrio da su ljudi koji žive u jugoistočnoj Aziji i u zapadnom regionu Pacifika bili najviše pogođeni prekovremenim radom, a da bi taj trend mogao da bude pogoršan zbog pandemije koronavirusa.

Istraživanje je pokazalo da je rad od 55 ili više sati nedeljno povezan sa 35 odsto većim rizikom od moždanog udara kao i sa 17 odsto većim rizikom umiranja od srčanih bolesti.

Kako se napominje, daleko su boljeg zdravlja ljudi koji rade od 35 do 40 sati nedeljno.

Studija je sprovedena zajedno sa Međunarodnom organizacijom rada (ILO), a pokazala je i da su skoro tri četvrtine ljudi koji su umrli zbog dugotrajnog radnog vremena bili muškarci srednjih godina kao i stariji.

Većina smrtnih slučajeva zabeležena je kod ljudi starih između 60 i 79 godina, koji su radili više od 55 sati nedeljno, kada su imali između 45 i 74 godine.

Broj ljudi koji dugo rade se povećava, a procenjuje se da trenutno prekomerno radi devet odsto svetskog stanovništva, dodaje se u saopštenju.

Iako studija nije pokrila period pandemije, zvaničnici SZO rekli su da je zdravstvena kriza promenila način rada jer je u porastu radn na daljinu i usporavanje svetske privrede. Procenjuje se da je upravo to povećalo rizike na koje utiče dugotrajno radno vreme.

U izveštaju se navodi da je dugo radno vreme odgovorno za otprilike trećinu svih bolesti povezanih sa radom, što ga čini najvećim opterećenjem profesionalnih bolesti.

Iz SZO-a poručuju da je pandemija koronavirusa dodatno promenila način rada ljudi i sugerišu da poslodavci sada moraju da uzmu u obzir prilikom procene eventualnih rizika po zdravlje zaposlenih.