Zvaničnici SAD-a veruju da je Putin lično bio umešan u hakerske napade

Zvaničnici američke obaveštajne agencije veruju da je ruski predsednik Vladimir Putin lično bio umešan u hakerske napade tokom izborne kampanje u SAD, piše NBC.

Kako navode, cilj je bio da se osveti Hilari Klinton.

Putin je navodno lično dao instrukcije kako da se filtriraju i koriste poruke ukradene demokratama u tim napadima, prenosi NBC, pozivajući se na dva istaknuta zvaničnika koja, kako se navodi, imaju pristup tim podacima.

Ti zvaničnici su istakli da „u velikoj meri veruju tim procenama“, navodi NBC, a prenosi AFP. 

NBC prenosi da se veruje da Putin nikada nije oprostio Klinton što je 2011, kada je bila državni sekretar, javno dovodila u pitanje regularnost parlamentarnih izbora u Rusiji, a optužio ju je i za podsticanje uličnih protesta. 

Prema američkim zvaničnicima obaveštajne službe, Putin je posle to radio i iz drugog razloga, želeći da pokaže svetu da je politika SAD korumpirana i da bi „izazvao podelu među vodećim saveznicima SAD, stvarajući utisak da više ne mogu da se oslone na Ameriku kao verodostojnog svetskog lidera“. 

Grupa elektora koji sledeće nedelje treba da ratifikuju rezultate predsedničkih izbora u SAD, zatražila je pre dva dana kompletan izveštaj o optužbama da je Rusija intervenisala kako bi pomogla Donaldu Trampu da pobedi u predsedničkoj trci. 

Uz podršku glavnog savetnika poražene demokratske kandidatkinje Hilari Klinton, Džona Podeste, tih 10 elektora – među kojima su skoro svi demokrate – saopštili su da moraju da utvrde koliko su te optužbe osnovane pre nego što se izborni kolegijum sa 538 članova okupi 19. decembra. 

Elektori traže izveštaj o svim zaključcima istraga, „jer ta pitanja direktno utiču na suštinske faktore u rasuđivanjima elektora o tome da li je Tramp podoban da bude predsednik SAD“. 

Grupa elektora uputila je ovaj poziv nakon što su mediji proteklog vikenda naveli da je CIA zaključila kako Moskva stoji iza hakovanja kompjutera političkih partija i objavljivanja podataka koji su na kraju oštetili Klintonovu u borbi protiv Trampa. 

Taj zaključak je Tramp ocenio kao smešan, ali ga visoki članovi Kongresa ozbiljno shvataju i spremni su da pokrenu istragu. 

Američki Ustav nalaže da izborni kolegijum na kraju odlučuje o ishodu predsedničkih izbora, a ne glasanja birača, pri čemu svaka američka država ima broj elektora u skladu sa brojem svojih stanovnika. 

Na izborima 8. novembra, Hilari Klinton je nadmašila republikanskog protivnika u broju glasova birača za dva procentna poena, ali je Tramp pobedio u više država i osvojio 306 elektora, nasuprot 232 koliko je osvojila njegova protivkandidatkinja, što mu je donelo pobedu, podseća Frans pres.