SUKOB NEZAVISNIH INSTITUCIJA

TROŠENJE JAVNOG NOVCA UVEK JE BIO GLAVNI MOTIV STICANJA VLASTI, A BEZ ČVRSTIH PRAVILA I NJIHOVE PRIMENE IZVOR KORUPCIJE I BOGAĆENJA POJEDINACA NA RAČUN PORESKIH OBVEZNIKA. ZATO SE U MODERNIM DRŽAVAMA TOLIKO MNOGO VODI RAČUNA O KONTROLI TROŠENJA TIH SREDSTAVA. NE SAMO DA POSTOJE PROPISI, VEĆ I INSTITUCIJE, OSNOVANE KAO NEZAVISNE, KOJE NADZIRU PRIMENU PROPISA U SPROVOĐENJU BUDŽETA. DVE GLAVNE TAKVE INSTITUCIJE, DRŽAVNA REVIZORSKA INSTITUCIJA I FISKALNI SAVET, OVIH DANA SU SE NAŠLE U KLINČU, BAŠ U VEZI SA TIM KAKO JE NOVAC TROŠEN U BUDŽETU 2022. GODINE

*NAPOMENA: Nakon što je ovaj tekst iz januarskog broja Nove ekonomije predat u štampu, Državna revizorska intitucija je uložila novi demanti na (zaključno sa pisanjem teksta) poslednji odgovor Fiskalnog saveta. Demanti je u međuvremenu, pre štampanja ovog izdanja, objavljen na portalu Nove ekonomije. Dostupan je OVDE.

U intervjuu koji je predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović dao Novoj ekonomiji, a koji je objavljen 1. decembra, između ostalog, on je ponovio ono što je Savet i napisao u svojoj oceni završnog računa budžeta za 2022. godinu. Naime, oni su utvrdili da je iz budžeta prošle godine potrošeno 122 milijarde dinara iz tekućih budžetskih rezervi.

Ovo je problematično iz dva razloga. Prvo, prilikom donošenja Zakona o budžetu, predstavnici Vlade obrazlažu za šta će naredne godine koliko novca biti potrošeno. Kakav god plan bio, poslanici i javnost imaju priliku da vide kako će pare biti potrošene. Međutim, jedan deo novca se odvaja za budžetsku rezervu za vanredne slučajeve. Dakle, unapred nije poznata namena tih sredstava.

Drugi problem je taj što zakon propisuje da se može maksimalno četiri odsto prihoda budžeta potrošiti na tekuće budžetske rezerve. Ove 122 milijarde dinara koje je Fiskalni savet pronašao je dvostruko više od toga. Na kraju, polovina od toga ili oko pola milijarde evra je potrošeno pod oznakom poverljivo.

„Mi smo to, naravno, izneli i imali smo debatu na skupštinskom Odboru za finansije. Državni revizor, koji po zakonu revidira završni račun, izneo je da u stvari nisu potrošene 122 milijarde nego manje i to u delu koji je poverljiv, da je deo toga dvostruko obračunat… Oni su zaključili da je potrošeno oko 4,3 odsto prihoda kroz budžetsku rezervu. Što takođe implicira da je država prekršila zakon, jer je granica četiri odsto“, rekao je Petrović u intervjuu za Novu ekonomiju.

Posebna stvar je što taj zaključak revizora nije eksplicitno zapisan u njihovoj reviziji završnog računa, samo je usmeno rečeno na Odboru.

„Mi smo tražili da DRI to nama pismeno dostavi i javno objavi. Potrebno je tačno da se napiše koliko je novca potrošeno i kako. Poslanici i javnost treba da vide kroz završni račun gde je potrošen novac iz budžeta“, rekao je on.

Neočekivano, 15. decembra, dve nedelje nakon objave intervjua, a dva dana pre parlamentarnih izbora, oglasila se DRI, odnosno njen predsednik Duško Pejović. Oni su ocenili da je u onih 122 milijarde dinara pogrešno uključen iznos od 50,1 milijardu dinara, jer su 35,4 milijarde dinara duplo obuhvaćene, prvi put unosom, a drugi put raspodelom na korisnike.

Takođe, da iznos od 13,9 milijardi dinara predstavlja sredstva uneta u tekuću budžetsku rezervu i raspoređena korisnicima na osnovu novog Zakona o ministarstvima, koja prema zakonu treba isključiti iz obuhvata. Iznos od 762 miliona dinara su, kako je navela DRI, sredstva dodeljena novoobrazovanim korisnicima budžetskih sredstava, koja takođe prema zakonu treba isključiti iz obuhvata tekuće budžetske rezerve.

„Iz navedenog proizlazi da je u 2022. godini vršeno uvećanje aproprijacija po osnovu raspoređenih sredstava tekuće budžetske rezerve u iznosu od 72,3 milijarde dinara, što je više za 3,9 milijardi dinara od propisanog maksimuma, odnosno, što je 4,23 odsto od planiranih prihoda i primanja od prodaje nefinansijske imovine. Međutim, raspored sredstava tekuće budžetske rezerve na korisnike ne znači istovremeno i trošak iz budžeta Republike Srbije, već se odnosi na planiranje, odnosno na mogućnost da se potroše ili dodatno uvećaju postojeće aproprijacije. Izvršenje tako odobrenih aproprijacija za celu 2022. godinu je 90,68 odsto“, izračunali su u DRI, tako da ispada da nikakvog prekršaja države sa tekućom budžetskom rezervom nije bilo.

Kada se radi o 60 milijardi dinara potrošenih pod oznakom poverljivo, DRI je istakla da se iznos od 35,4 milijarde dinara odnosi na rešenja o unosu u tekuću budžetsku rezervu, a ne i na korišćenje tih sredstava.

Ipak, najzanimljivije dolazi na kraju. Predsednik DRI tvrdi da nije tačno da Fiskalni savet po zakonu daje mišljenje na završni račun budžeta.

„Prema važećim propisima, to nije tačno. Članom 92. Ustava Republike Srbije propisano je da Narodna skupština razmatra predlog završnog računa budžeta po pribavljenom mišljenju DRI, u članu 92. Zakona o budžetskom sistemu navedeno je da Završni račun budžeta Republike Srbije obavezno podleže eksternoj reviziji u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje nadležnost Državne revizorske institucije, a u Zakonu o Državnoj revizorskoj instituciji navedeno je da DRI planira i obavlja reviziju, što predstavlja ispitivanje dokumenata, isprava, izveštaja i drugih informacija, radi prikupljanja dovoljnog, adekvatnog i pouzdanog dokaza za izražavanje mišljenja o tome da li finansijski izveštaji subjekta revizije istinito i objektivno prikazuju njegovo finansijsko stanje, rezultate poslovanja i novčane tokove, u skladu sa prihvaćenim računovodstvenim načelima i standardima“, poručio je Pejović.

Na kraju je i uputio suptilno upozorenje Fiskalnom savetu: „DRI ima obavezu da samo Narodnoj skupštini podnosi izveštaj o radu i dostavlja joj svaki sačinjen izveštaj o izvršenoj reviziji korisnika javnih sredstava, što se odnosi i na Fiskalni savet, kao subjekt revizije.“

Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, poziva se pak na Zakon o budžetskom sistemu koji uređuje nadležnosti Fiskalnog saveta, u članu 92ž kaže da Fiskalni savet „priprema i podnosi Narodnoj skupštini analizu predloga zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije“ i pita: „Da li to dr Pejović demantuje Zakon o budžetskom sistemu ili ga ne poznaje? I jedno i drugo sigurno ne pomaže poslu koji obavlja.“

Takođe, osvrće se i na podsećanje da i Savet podleže reviziji DRI. „Da li on ovim implicira neke posledice po Fiskalni savet, ako se naše analize ne poklapaju sa stavovima DRI? Moram da ga upozorim da bi to bio nedozvoljeni pritisak na rad nezavisne institucije kakva je Fiskalni savet“, otpisao je Petrović.

On ističe da je Fiskalni savet, „kako to Zakon zahteva od nas, pripremio i podneo Narodnoj skupštini analizu predloga zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2022. i, između ostalog, ustanovio da je zakonska budžetska rezerva od četiri odsto, koju Vlada koristi bez kontrole Skupštine, prekoračena i da je velike deo otišao na nepoznate namene. U svojoj zvaničnoj reviziji završnog računa DRI ništa o tome ne kaže, već sada, naknadno u reakciji na naše nalaze, dr Pejović priznaje da su sredstva za budžetsku rezervu iznosila 4,23 odsto, i da je to „više za 3,9 milijardi dinara od propisanog maksimuma“. A onda izneti problem pokušava da relativizuje iznoseći da možda sva budžetska rezerva nije i potrošena, iako Zakon o budžetskom sistemu uopšte ne prepoznaje niti definiše limit za potrošnju budžetske rezerve, već samo veličinu budžetske rezerve. Otuda nije pitanje da li je zakonski limit budžetske rezerve od četiri odsto prekršen, to je sada nesporno nakon (nevoljnog) priznanja dr Pejovića. Pravo pitanje je zašto odgovore na ove ključne probleme trošenja novca poreskih obveznika nismo mogli da pročitamo tamo gde im je bilo mesto – u zvaničnoj reviziji Završnog računa budžeta Republike?“, zaključio je ovu raspravu, bar za sada, Petrović.

Odgovor predsednika DRI Duška Pejovića dostupan je OVDE.