Da li će cene hrane da miruju?

Rast potrošačkih cena jedna je od glavnih ekonomskih tema u Srbiji već skoro dve godine. Podgrevana pre svega cenama hrane, na koju zajedno sa bezalkoholnim pićima odlazi trećina mesečne potrošnje domaćinstava u našoj zemlji, inflacija je najnegativnije uticala na standard stanovnika sa prosečnim primanjima, a pre svega onih sa najnižim. 

Zvanični podaci ukazuju da inflacija usporava, odnosno da cene poslednjih meseci rastu po nešto nižim, sada već jednocifrenim stopama, a Ivan Nikolić iz Ekonomskog instituta navodi za Novu ekonomiju da tekuća godina ne bi trebalo da bude problematična što se tiče inflacije i očekuje da će u decembru 2024. međugodišnja inflacija iznositi 3,5 odsto. 

INFLACIJA POD KONTROLOM

Međugodišnja inflacija, koja predstavlja procenat rasta potrošačkih cena u nekom mesecu u odnosu na isti mesec prethodne godine, ubrzavala je sve do marta 2023. godine kada je dostigla svoj vrhunac od 16,2 odsto. Od tog meseca, međugodišnji rast potrošačkih cena je krenuo da usporava, a prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku ukupna inflacija u januaru ove godine iznosila je 6,4 odsto. 

Inflacija u Srbiji već je nekoliko meseci u jednocifrenoj zoni i može se očekivati da će do kraja prvog tromesečja ove godine da uspori na pet odsto, naveo je Nikolić za Novu ekonomiju. 

On očekuje da se sredinom godine inflacija približi zoni ciljanog koridora Narodne banke Srbije (NBS) koji iznosi tri odsto sa dozvoljenim odstupanjem od plus, minus 1,5 procentnih poena. 

„Verujem da ćemo godinu završiti sa inflacijom koja je blizu tog cilja“, rekao je on, predviđajući i da će u decembru  2024. godine u odnosu na decembar 2023. inflacija iznositi 3,5 odsto.

Prema njegovoj oceni, mere koje su centralne banke preduzimale, između ostalog i NBS, u smislu zaoštravanja monetarnih uslova i koje su se odrazile na pad tražnje, u ovom trenutku daju efekte.

Kada se radi o rizicima po ostvarivanje ciljeva inflacije, Nikolić ukazuje na to da oni trenutno proizlaze iz eksternih faktora koji se odnose na geopolitičke lomove kao što je situacija na Crvenom moru oko kanala dopreme energenata i nekih sirovina, koji dolaze iz Azije u Evropu. 

„Ipak, mnogo je snažniji ovaj pozitivan efekat koji dolazi od strahovitog pritiska ka dezinflaciji, a koji stiže od proizvođačkih cena i sa uvozne strane“, rekao je Nikolić. 

ČEKA LI NAS I BOLJI STANDARD? 

U izračunavanje ukupne inflacije ulazi čitav niz različitih grupa i podgrupa proizvoda i usluga čije cene nisu beležile iste stope rast, odnosno nisu sva dobra i usluge podjednako poskupljivali u prethodnom periodu. Primera radi, iako je ukupna inflacija u martu prošle godine iznosila 16,2 odsto, cene u grupi „hrana“,  na koju odlazi trećina od ukupne potrošnje domaćinstava, u tom su mesecu u proseku bile veće za 27 odsto u odnosu na mart 2022. godine, dok su, sa druge strane, „komunikacije“ istog tog meseca poskupele za 1,3 odsto u odnosu na godinu pre. 

Ivan Nikolić navodi da je inflacija u Srbiji svakako vođena rastom cena hrane i da je negativno uticala na standard stanovništva sa prosečnim primanjima, a pre svega onih sa najnižim.

Ipak, on očekuje da će, održavanjem postojećih cena, koje su, prema njegovim rečima, sada na nivou koji je uspostavljen sredinom 2023. godine (pogotovo kada se govori o cenama hrane), kao i sa rastom zarada i nižom inflacijom, standard dalje da se povećava, a da će promet u trgovini na malo da bude sve veći.  

Nikolić je izneo podatak i da je dostignuti indeks realnog prometa trgovine na malo u decembru bio najviši od kada se potrošnja meri na taj način u Srbiji. 

Vrednost robnog prometa u decembru 2023. godine bila je veća nego u istom mesecu prethodne godine za 9,8 odsto. Inflacija je delom poništila to povećanje, te je realni promet u ovom periodu uvećan za 3,6 odsto, navodi se u publikaciji Makroekonomske analize i trendovi (MAT), gde se ukazuje da je protekli decembar mesec sa najvišim realnim registrovanim prometom u trgovini u prethodne tri i po decenije. 

„Serija počinje od januara 2005. godine, a s obzirom na to da znamo kakvo je stanje bilo u periodu pre toga, od 2000. do 2005. godine, a pogotovo devedesetih, možemo reći da je u poslednjih 30-35 godina, realni promet u trgovini na malo u decembru bio najviši u istoriji“, kaže Ivan Nikolić. 

Kada se posmatra cela prošla godina, inflacija jeste imala negativni efekat na promet u trgovini na malo, jer je u celoj 2023. promet u trgovini na malo bio realno nešto niži nego u 2022, objašnjava Nikolić, ukazujući na to da se izlazak iz te negativne zone odvija u periodu kada se inflacija naglo redukuje. 

ŠTA POKAZUJE NAŠA POTROŠAČKA KORPA 

Prema podacima koje je od februara 2022. prikupljala Nova ekonomija, neki prehrambeni i drugi proizvodi u jednom trgovinskom lancu su za dve godine poskupeli i do 50 odsto, pa je tako cena za litar i po mleka, koje je u februaru 2022. koštalo 154,99 dinara, u februaru 2024. iznosila 227,99 dinara, što je poskupljenje od oko 47 odsto. Za oko 50 odsto je poskupeo i litar jogurta, deterdženta za sudove od 450 mililitara, sira od 250 grama. 

Luk, koji se u februaru ove godine prodavao po ceni od 99,99 dinara, skuplji je za 100 odsto u odnosu na februar 2022. godine. 

Cene drugih proizvoda koji se nalaze na spisku Nove ekonomije zabeležile su nešto niži rast, pa je tako za dve godine kilogram junećeg buta poskupeo za oko 25 odsto, a kilogram pilećeg filea za 21 odsto. 

Cene većine proizvoda koje prati Nova ekonomija su već nekoliko meseci na istom ili neznatno različitom nivou.

Nova ekonomija od februara 2022. godine prati cene određenih proizvoda koji su neophodni svakoj porodici za život. Cene pratimo na osnovu redovnih cena (ne uključujući povremene akcije, ni akciju Bolja cena) u jednom trgovinskom lancu u Beogradu. Nova ekonomija poredi koliko su u određenom mesecu porasle cene pojedinih proizvoda u odnosu na februar 2022. godine. *Gramaže/pakovanja proizvoda su smanjene, odnosno Nova ekonomija nije uspela da u trgovinskom lancu pronađe proizvode u pakovanjima/količinama koje je prvobitno počela da prati (prašak koji smo pratili sada se prodaje u pakovanju od 2,7 kilograma, pasta za zube u pakovanju od 75 mililitara, a grašak u pakovanju od 400 grama). *Ukoliko za neke proizvode u tabeli nije upisana cena za konkretni mesec, to znači da Nova ekonomija nije uspela da te proizvode tog meseca pronađe na rafovima trgovinskog lanca.