Veliko delo još većeg čoveka
Umro je Mihailo Miša Crnobrnja, profesor emeritus, višegodišnji predsednik Evropskog pokreta u Srbiji, urednik Bele knjige Saveta stranih investitora, diplomata i još mnogo toga. Bio je i kolumnista Nove ...
Internet, tehnologija bez koje je današnji život gotovo nezamisliv i bez kojeg računari i mobilni telefoni za neke maltene nemaju nikakvu svrhu, došao je u Srbiju pre 20 godina, a kako je istakla državna sekretarka u Ministrstvu trgovine, turizma i telekomunikcija Tatjana Matić to je možda jedna od retkih oblasti u kojoj idemo u korak sa svetom.
Naime, 27. februara 1996. oko 11:50, Računarski centar Univerziteta u Beogradu (RCUB) povezao je Akademsku mrežu na Internet u saradnji sa provajderom Telefonija (sada BeotelNet), čime je otpočela era korišćenja te tehnologije u našoj zemlji.
Iako je prvobitna veza bila kapaciteta samo 64 kilobita u sekundi, Srbija je za 20 godina u toj oblasti došla među najrazvijenije na svetu. Kako je u izjavi Tanjugu istakla državna sekretarka u Ministrstvu trgovine, turizma i telekomunikcija Tatjana Matić prema najnovijim istraživanjima oko 3,5 milijardi ljudi na planeti koristi internet, dok je Srbija po upotrebi informacionih tehnologija i interneta, bilo da su u pitanju telefoni ili neki drugi načini korišćenja, među najrazvijenijim zemljama po stepenu iskorišćenja.
Ona je podvukla da 20 godina nije malo i da ima još mnogo toga da se uradi u toj oblasti, ali da je za to vreme Srbija prešla veliki put od zemlje koja je s podozrenjem i čuđenjem, pre svega u akademskim krugovima, prihvatila korišćenje interneta, pa do zemlje u kojoj danas više od 63,8 odsto domaćinstva koristi i ima pristup internetu.
Cilj Ministarstva za telekomunikacije, kako je dodala, jeste da se dodatno radi prevashnodno na infrastrukturi kada je u pitanju dostupnost svetske mreže u ruralnoj sredini.
„To znači da ćemo više raditi na razvoju širokopojasne mreže, koja će omogućiti da ruralno područje na adekvatan način bude digitalno opismenjen“, rekla je Matić. Prema njenim rečima resorno ministarstvo radi i na edukaciji, odnosno usavršavanju i poboljšanju kapaciteta ljudi kada je reč o informacionim tehnologijama.
„To podrazumeva da imamo veliku obavezu da sa nastavnicima i đacima kroz obrazovni sistem opismenimo digitalno što veći broj ljudi“, poručila je Matić. Kada je reč o upotrebi savremenih tehnologija, potrebno je praviti razliku između digitalnih veština, koju, kako je rekla Matić, poseduje većina stanovništva, od digitalne pismenosti.
„Digitalna pismenost je mnogo širi pojam i podrazumeva, ne samo korišćenje savremenih tehnologija, već i razvijenu svest o odgovornosti koju svi moramo da imamo kada koristimo te tehnologije“, rekla je Matić. Ona je dodala da je potrebno više raditi na pitanju bezbednosti kod korišćenja interenta, ali da, bez obzira na rizike koji postoje kada su u pitanju savremene tehnologije, njihov značaj ne može da se umanji.
„Moramo biti svesni da su savremene tehnologije ključne za održiv ekonomski razvoj mnogo razvijenijih zemalja nego što je naša. U tom smislu, za nas je upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija od strateškog značaja i mi verujemo da je to jedini način da zemlja ima ekonomski održiv razvoj“, zaključila je Matić.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Da bude jasnije, Vrhovni sud ima stav koji kaze da je naplata naknade za obradu kredita dozvoljena s tim da korisnili mora biti poznato sta i koliko placa, a odredjena je i kad je ugovorena u procentu. Ipak, sudovi to tumace tako da se klijentu mora navesti „struktura naknade“ u smislu koliko ide za struju, vodu, kopiranje spisa… Najvecu korist od ovog ima mala grupa advokata koja radi u sprezi sa tzv udruzenjima za zastitu potrosaca od kojih su neka osnovana taman u vreme kad je Vrhovni sud zauzimao stav… Da ne spominjem da je ovakva primena prava suprotna Evropskim standardima.