Adrese u Beogradu i milionski dugovi: Kako rade EPS-ove firme sa fiktivnim sedištem na Kosovu?

Tri preduzeća u vlasništvu Elektroprivrede Srbije (EPS), čije je sedište upisano na Kosovu – Termoelektrane Kosovo, Površinski kopovi Kosovo i Elektrokosmet – dužna su više od pola milijarde evra. Ove firme, međutim, nastavljaju sa radom i 25 godina nakon što je Srbija izgubila kontrolu nad imovinom i poslovanjem kosovskog elektroenergetskog sistema. Međutim, kosovski zakoni ne priznaju ova preduzeća, tako da za Prištinu – ona ne postoje.

Proizvodnja struje je u rukama kosovskih kompanija, a tri srpske firme, sa više od 3.100 zaposlenih, posluju iz Beograda. I gomilaju dugove, pokazuju podaci Agencije za privredne registre Srbije (APR), prema kojima je ukupni minus ova tri javna preduzeća veći od 580 miliona evra.

Šta rade, budući da na Kosovu ne rade?

Ova tri preduzeća su za Prištinu nepostojeća, jer ih ne priznaju kosovski zakoni. Ali, Srbija, koja osporava nezavisnost Kosova, sebe i dalje smatra vlasnikom kosovskih elektroenergetskih postrojenja. Imovinski sporovi, kao i druga pitanja koja opterećuju odnose Srbije i Kosova, tema su dijaloga koji se vodi pod okriljem Evropske unije.

Dijalog Beograda i Prištine je, međutim, proteklih godina u zastoju. A postignuti sporazum o energetici se ne primenjuje u potpunosti.

Za to vreme, javno dostupni finansijski izveštaji koje je analizirao RSE, pokazuju da tri preduzeća – Termoelektrane Kosovo, Površinski kopovi Kosovo i Elektrokosmet – u stvari pružaju usluge srpskoj Elektroprivredi. Tako su njihovi radnici uglavnom angažovani na različitim pomoćnim poslovima u okviru sistema EPS-a: od remonta i održavanja elektroenergetskih postrojenja, do očitavanja brojila u Srbiji, piše Radio Slobodna Evropa.

U njihovim finansijskim izveštajima navodi se da zapošljavaju radnike koji su nakon rata 1999. godine „proterani sa radnih mesta“, a firme „sprečene“ da obavljaju svoju delatnost u kosovskoj elektroprivredi.

Iako imaju nagomilane gubitke, ova tri preduzeća sa fiktivnim adresama na Kosovu raspisuju tendere i dodeljuju poslove različitim privatnim i državnim firmama po Srbiji.  Samo u 2025. godini, ova preduzeća zaključila su više od 80 ugovora i sporazuma vrednih više od pet miliona evra – utvrdio je RSE, analizirajući zvanične podatke sa portala javnih nabavki.

Za potrebe tih preduzeća, nabavljani su, primera radi, automobili, kamioni, autobusi, gorivo, mašine, alat i različita građevinska oprema i materijali. Novac je odlazio i na mobilne telefone i kompjutersku opremu. Na mnogim od ovih tendera, poslove su dobile firme koje nisu imale konkurenciju – jer su se jedine javljale sa ponudama.

„Čim nema konkurencije na strani tražnje, onda to ostavlja sumnje na korupciju„, ocenjuje profesor beogradskog Tehnološko-metalurškog fakulteta u penziji Petar Đukić.

Čist trošak

Termoelektrane Kosovo, Površinski kopovi Kosovo i Elektrokosmet su finansijski potpuno zavisni od matične Elektroprivrede. I nisu jedini, jer je EPS vlasnik još nekoliko zavisnih preduzeća u Srbiji.

„EPS-u o vratu vise neproduktivne firme i pare se rasipaju iz tog sistema“, ukazuje profesor Petar Đukić.

Firmama sa fiktivnim sedištem na Kosovu, EPS prebacuje novac za plate zaposlenih i ostale neophodne troškove, kako bi mogle da rade.

„Oni nisu formalno zaposleni u EPS-u, a dobijaju EPS-ove prihode“, dodaje profesor Đukić.

Prema podacima iz finansijskog izveštaja Elektroprivrede za 2024, na zarade zaposlenih u preduzećima sa Kosova otišlo je više od 54,7 miliona evra. A trošak za plate nije jedini novac koji im se uplaćuje. EPS im plaća i pomoćne poslove unutar srpskog elektroenergetskog sistema, na kojima su ova tri preduzeća angažovana. Dodatno, nije poznato ni da li je svih 3.100 zaposlenih u ovim firmama svakodnevno angažovano.

„EPS im nudi poslove koje bi verovatno mogao da radi i sam“, ističe Đukić.

Fiskalni savet Srbije, nezavisno državno telo koje analizira javne prihode i rashode, transfere ovim firmama opisuje kao „čist trošak“.

„Stoga bi pomenute isplate trebalo isključiti iz bilansa EPS-a, budući da ne predstavljaju troškove poslovanja samog preduzeća, već neku vrstu socijalne pomoći“, zaključio je Fiskalni savet u izveštaju iz 2022.

Ceo tekst pročitajte na portalu Radio Slobodna Evropa.

EPS proizvodi manje struje, ali i kasni sa investicijama u OIE