Aleksandar Vučić danas na inauguraciji Redžepa Tajipa Erdogana

Redžep Tajip Erdogan danas polaže zakletvu kao predsednik Turske, nakon što je pre dve nedelje ponovo izabran na taj položaj. Ceremoniji inauguracije predsednika Turske prisustvovaće oko 40 šefova stranih država i vlada, među kojima i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Posle polaganja zakletve u parlamentu, Erdogan će goste primiti u predsedničkoj palati, gde će dati prve izjave za javnost, i gde će takođe objaviti sastav svog kabineta.

Erdoganovim stupanjem na dužnost na snagu stupa i novi politički sistem u Turskoj, usvojen nakon referenduma o ustavnim amandmanima, kojim se predsedniku daje puna izvršna vlast u zemlji.

Erdogan je, kako je nedavno primetio i predsednik Vučić je, prilikom nedavne posete Ankari, najzaslužniji za „vrtoglavi uspon“ saradnje Srbije i Turske.

On je ukazao da je Turska najveća sila na Balkanu, što je odgovor onima koji se pitaju koliki je uticaj Ankare u pitanjima od značaja za Srbiju.

Erdogan, sa svoje strane, ne krije da Srbiju doživljava kao najvažniju zemlju na Balkanu, sa kojom je trgovinska razmena u neprekidnom porastu, kao i investicije.

Analitičari smatraju da je Beograd ključna tačka regiona Turskoj u ekonomskoj strategiji, a Sarajevo – u političkom smislu, ali se to klatno sve više, kažu, kreće ka Beogradu.

Erdoganova Turska svakako utiče i na odnose u regionu, ublažavajući napetosti između prestonica Zapadnog Balkana i podstičući njihovo infrastrukturno povezivanje.

„Specifična težina“ Turske može se sagledati kroz podatak da ima oko 80 miliona stanovnika, površinu skoro kao Francuska i Britanija zajedno, i izuzetan geopolitički položaj.

Turska je članica NATO-a, kao i kandidat za EU, doduše višedecenijski.

Sve su to razlozi što mnogi, pre svega na Zapadu, uz zamerke na široka ovlašćenja koja Erdogan sada ima, i na to što su izbori održani u uslovima vanrednog stanja, uvedenog posle neuspelog pokušaja državnog udara, nastoje da u tim kritikama ne odu predaleko.