Ambasadorka Izraela u Srbiji: Nekretnine, zaštitni znak naših investicija u Srbiji

Treba raditi na unapređenju vladavine prava, u Srbiji daljoj relaksaciji birokratskih i administrativnih procedura, kao i većoj transparentnosti u procesima javnih nabavki, ocenila je u intervjuu za specijalnu publikaciju „Investicije u Srbiji 2000-2020“ ambasadorka Izraela Alona Fišer Kam.

Koje su najbitnije izraelske investicije u Srbiji i za koje sektore ekonomije su najviše zainteresovane izraelske kompanije?

Izraelske investicije u sektor nekretnina predstavljaju zaštitni znak izraelskih investicija od 2000. godine na ovamo. Do sada, kompanije iz ove oblasti investirale su više od dve milijarde evra u poslovne parkove, tržne centre, maloprodajne parkove i od skora stambene parkove – kondominijume.

Pored sektora nekretnina, beležimo povećani interes izraelskih kompanija za ulaganja i saradnju u sektorima obnovljivih izvora energije, IT-ja, poljoprivrede i tehnologija za prečišćavanje i upravljanje vodama. Izraelska kompanija Enlight Energy izgradila je vetropark Kovačica, instalisanog kapaciteta 104MW doprinoseći ostvarenju ciljeva Srbije u ovoj oblasti. 

Ima svega nekoliko investicija u proizvodnju. Zašto? Šta može da se učini kako bi se privukle investicije u industriju i proizvodnju?

Jedan od prepoznatljivih domaćih brendova kafe nalazi se u stopostotnom izraelskom vlasništvu, kao i drugi najveći autobuski prevoznik u zemlji. U sektoru proizvodnje imamo i Livnicu preciznih odlivaka iz Ade, kao i proizvođača nameštaja iz Kuršumlije kao izraelske investicije.

Jedan od razloga nižeg nivoa izraelskih investicija u proizvodni sektor Srbije jeste i sama struktura izraelske ekonomije. To je ekonomija vođena sektorom usluga, gde više od polovine izvoza usluga čini sektor visokih tehnologija.

Tehnologija je dakle ono što mi izvozimo, ne gotovi proizvodi. Drugi razlog leži u nepoznavanju i nedovoljnim informacijama o potencijalima srpskog tržišta. 

Zasto biste preporučili kompanijama iz vaše zemlje da ulažu u Srbiju? I na šta biste ih upozorili?

Ekonomija Srbije se stabilizovala u poslednjih par godina, izašla iz recesije i oporavila od uticaja svetske ekonomske krize. Takođe, Srbija je napredovala na Doing Business listi Svetske banke, te podigla svoj kreditni rejting. Svedočimo povećanom nivou investicija koji su velikim delom motivisane politikom podsticaja, pre svega u proizvodnom sektoru, u poslednje vreme posebno vezanom za industriju kablova kao deo autoindustrije. 

Svakako, treba raditi na unapređenju vladavine prava, daljoj relaksaciji birokratskih i administrativnih procedura, kao i većoj transparentnosti u procesima javnih nabavki. 

U poslednje dve godine, ostvaren je značajan napredak u kreiranju okruženja i uslova za investiranje u startap ekosistem, registraciju i rad fondova rizičnog kapitala, tzv „venture fondova“, te stavljanje kreativne industrije u matricu snaga i prednosti investiranja u Srbiji. Ovo su sektori u kojima su izraelske kompanije lideri, te se nadamo da ćemo svedočiti mnogim zajedničkim ulaganjima i saradnji u godinama ispred nas. 

Izraelska ekonomija je poznata po dobroj startup sceni. Šta je ključno za stvaranje okruženja za inovativnu ekonomiju?

DNK izraelskog preduzetništva je jedinstvena, a čine je: obavezni vojni rok za devojke i mladiće, tzv ‘hutzpah’ stav koji ćemo objasniti u nastavku, nedostatak prirodnih resursa, saradnja univerziteta i industrije, te mere podrške vlade.

Služenje vojnog roka omogućava devojkama i mladićima da savladaju i nauče da koriste razne tehnologije, te ih stavlja u poziciju donošenja odluka i improvizacije na stvarnom terenu. Pored toga, prijateljstva iz vojske neretko prerastaju u prava poslovna partnerstva. Kao što znamo, dobar tim je najvrednija imovina svakog startapa.

Što se tiče kulture preuzimanja rizik,a to je nešto što nosimo sa sobom iz detinjstva. Ovo se ogleda i u gore pomenutom tzv ‘hutzpah’ stavu koji predstavlja osobinu neprihvatanja reči ‘ne’ za odgovor, kao i preispitivanja datih činjenica bez obzira na postojeću hijerahiju ili drugu socijalnu barijeru. 

Kako bismo prevazišli nedostatak prirodnih resursa bili smo prinuđeni da inoviramo. Tako je Izrael postao lider u tehnologijama prerade vode, navodnjavanju ‘kap po kap’, različitim tehnologija u poljoprovredi koji omogućavaju pospešivanje prinosa uz efikasniju upotrebu ograničenih resursa. 

Specifična geopolitička situacija doprinela je da visoka tehnologija postane glavni generator ekonomskog rasta tj. znanje koje je osnova tehnologija koje izvozimo. 

Na početku razvoja našeg inovativnog ekosistema, dakle ’80-tih i 90-tih godina, podrška vlade bila je neophodna i od posebnog značaja. Uz pomoć vladinog programa Yozma, kreirano je prvih 10 venture fondova koji su aktivni i danas i nalaze se u privatnom vlasništvu pored mnogih drugih. Ono što je ustanovljeno tada, a postoji i funkcioniše i danas je institucija koja se nekad zvala Kancelarija glavnog naučnika, a danas Izraelska agencija za inovacije u slobodnom prevodu. 

Ova institucija kroz program grantova daje bespovratna sredstva startapima koji zadovoljavaju kriterijume programa. 

Takođe, važno je istaći da se Izrael nalazi među prvim zemljama koje su sajber bezbednost stavile kao važan aspekt nacionalne bezbednosti. To je doprinelo da je Izrael mnogo ranije krenuo da razvija rešenja iz ove oblasti i danas je globalni lider na ovom polju. 

Izraelski model razvoja inovativnog ekosistema je dobro poznat u svetu. Svaka zemlja ima svoje specifičnosti, te u tom smislu naš model treba biti prilagođen potrebama pojedine zemlje, njenim prednostima i nedostacima. 

U poređenju sa izraelom, Srbija ima dosta poljoprivrednog zemljista, ali malo razvijenih agrobiznisa. Gde vidite potencijal za unapređivanje srpske poljoprivrede?

Pretpostavljam da mislite na upotrebu tehnologije u poljoprivredi kada kažete „ne baš razvijeno“ s obzirom da poljprivreda predstavlja jedan od važnih generatora srpske ekonomije i izvoza.

Izrael nije imao izbora nego da radi na prevazilaženju prirodnih nedostataka u smislu plodne zemlje i vode, kao i da iskoristi prednosti mediteranske klime za uzgoj određenih kultura.

Danas Izrael proizvodi i zadovoljava potrebe domaćeg tržišta za voćem i povrćem, te značajne količine opredeljuje za izvoz. S druge strane, s obzirom da naše zemljište i klima nisu pogodni za uzgoj žitarica, u poređenju sa Srbijom, primorani smo da uvozimo pšenicu i kukuruz.

Saradnja naše dve zemlje u oblasti poljoprivrede je značajna i ima uzlazni trend u poslednjih nekoliko godina, uprkos nepostojanju bilo kakvog preferencijalnog sporazuma. Ambasada Izraela nastupala je sa nacionalnim štandom na Sajmu poljoprivrede u Novom Sadu u poslednje tri godine. Na Sajmu su se predstavile lokalne kompanije koje zastupaju izraelsku tehnologiju na srpskom tržištu. Takođe, Srbija je prošle godine nastupila sa nacionalnim štandom na sajmu ‘’Israfood’’ predstavljajući bogatu ponudu prerađevina od voća i povrća, kao i svežeg i smrznutog programa.

Tokom proteklih godina, imali smo značajan broj učesnika iz Srbije na kursevima iz oblasti poljoprivrede koje organizuje Izraelska agencija za međunarodnu saradnju i razvoj – Mashav. Ovo je krunisano nedavnim potpisivanjem Protokola o saradnji između Ministarstva poljoprivrede Srbije i Mashav-a koji će omogućiti primenu izraelske tehnologije na različitim projektima u zemlji.