Analiza tržišta: Zašto je skočila cena peleta?

Domaćinstvima koji se greju na pelet godišnji troškovi za ovaj energent skočili su za dve godine 50 odsto – sa oko 60.000 dinara do 2021. godine, na 72.000 u grejnoj sezoni 2021/2022, pa na 96.000 dinara u sezoni 2022/2023. Zašto?

Komisija za zaštitu konkurencije je u sektorskoj analizi tržišta peleta utvrdila da je jedan od razloga i to što je udeo sirovina za proizvodnju koje dolaze iz državnih šuma smanjen u korist privatnih šuma, što je uticalo na cenu finalnog proizvoda.

Dodaje se da je cena drveta iz državnih šuma (isto kao i cena sirovine iz prerade drveta) nije značajnije varirala u posmatranom periodu.

Sa druge strane, cena sirovina iz privatnih šuma u 2022. godini u proseku bila viša za 75 odsto u odnosu na prosečnu cenu iz 2020. godine.

„Tako je proizvođač, koji je u 2022. godini bio u mogućnosti da nabavi sirovinu od JP ‘Srbijašume’, stekao konkurentsku prednost nad proizvođačem koji je morao da kupuje sirovinu iz privatnih šuma i da je plaća gotovo duplo skuplje od državne. A posebno je ova činjenica od značaja, imajući u vidu da je za proizvodnju peleta to jedina sirovina za proizvodnju“, navodi se u izveštaju Komisije za zaštitu konkurencije.

Ipak, iako se udeo sirovina koji dolazi iz državne šume smanjuje, najviše proizvođača peleta i dalje kao preovlađujući izvor nabavke sirovine koristi državne šume.

Kod tri proizvođača, koji su među pet najvećih proizvođača peleta u Srbiji, smanjuje se udeo državnih šuma u nabavci, sa oko 90 odsto na 40-50 odsto, dok se ostatak nadomešćuje iz privatnih šuma.

Da li je zaista bilo problema sa nabavkom sirovine?

Gotovo svi anketirani proizvođači peleta, prilikom odgovora na pitanje u vezi sa problemima na tržištu su izjavili da su u 2022. godini imali probleme sa nabavkom drveta.

Prema izveštaju Komisije, ukupno nabavljena količina sirovine koja je iskorišćena za proizvodnju je bila rekordna u 2022. godini, iznosila je blizu 580.000 kubika drveta, što je značajno više u odnosu na 2021. godinu kada je nabavljeno ukupno 485.000 kubika sirovine.

„Zaključuje se da su uprkos poteškoćama koja su društva imala oko nabavke sirovine od JP ‘Srbijašume’, u 2022. godini, nabavljene sirovine za proizvodnju više nego u prethodnim godinama, te s tim u vezi, ne može se uočiti nedostatak sirovine za proizvodnju peleta, kao razlog za nestašicu peleta na tržištu“, piše u izveštaju  Komisije.

Troškovi svih koji učestvuju u ceni peleta porasli

Rast troškova u posmatranom periodu beleže sve kategorije koje učestvuju u ceni koštanja peleta, navodi Komisija za zaštitu konkurencije.

Troškovi sirovine, prevoza sirovine, troškovi proizvodnje, ambalaže i ostali troškovi, prosečno su rasli za oko 30-50 odsto, troškovi transporta su duplirani, što zajedno doprinosi rastu cene koštanja peleta u proseku za oko 50 odsto.

Rast prodajne cene peleta dodatno je potpomognut i rastom proizvođačkih marži, koje su rasle brže od troškova proizvodnje, što se odrazilo „na rast profitabilnosti najvećih proizvođača“, navodi KZK. 

Poslovni prihodi pet najvećih proizvođača peleta u 2022. godini u odnosu na 2020. godinu su porasli za 53 odsto, odnosno znatno više od troškova prodatih proizvoda (39 odsto.

„S obzirom da je količinski proizvodnja pet najvećih proizvođača peleta u 2022. godini u odnosu na 2020. godinu smanjena za 12 odsto, zaključuje se da snažan rast svih pokazatelja profitabilnosti, nije posledica veće efikasnosti pet najvećih proizvođača peleta, već pre svega velikog rasta cena peleta na tržištu“.

JKP „Srbijašume“ kaže da ne može da zadovolji potrebe svih

JP „Srbijašume“, preduzeće koje je najveći dobavljač sirovine za proizvodnju peleta, smatra da je zbog povećane tražnje za drvetom nije bilo moguće zadovoljiti celokupne potrebe svih kompanija na tržištu, jer potrebe za ogrevnim drvetom u Srbiji prevazilaze proizvodne mogućnosti tog društva.

Na tržištu je primetan rast broja novootvorenih preduzeća koji se bave proizvodnjom peleta, kao i značajno povećanje proizvodnih kapaciteta već postojećih preduzeća, dodali su u „Srbijašumama“.

To preduzeće dodaje da, osim proizvodnje peleta, postoji široka primena ogrevnog drveta kao proizvoda, pre svega za domaćinstva tokom grejne sezone, zatim u proizvodnji sečke, proizvodnji ploča, u postrojenjima za proizvodnju električne i toplotne energije, proizvodnji celuloze…

JP „Srbijašume“ smatra da se proizvođači peleta i ostalih grana industrije koje koriste ogrevno drvo kao sirovinu, moraju orijentisati i ka privatnim šumama i ostalim javnim preduzećima za gazdovanje šumama, pa i nacionalnim parkovima, kako bi se mreža snabdevanja ogrevnim drvetom proširila.

Uprokos navodima anketiranih proizvođača da su smanjili udeo sirovina iz državnih šuma, ukupna isporučena količine drvne sirovine peletarima, od strane JP „Srbijašume“ se blago uvećavala u posmatranom periodu, za tri do četiri odsto.

Evidentno je da u 2022. godini u pregledu društava kojima je isporučena sirovina, postoje i neka društva koja nisu obuhvaćena uzorkom proizvođača peleta koji je sačinila Komisija, piše između ostalog u izveštaju.

„Tako je u 2022. godini oko 30.000 kubika sirovine isporučeno društvima kojima nije isporučivana u 2020 ili 2021. godini dok je nekim društvima kojima je isporučivana najveća količina sirovine, značajno smanjena isporuka“, piše u analizi

Komisija za zaštitu konkurencije u ovom izveštaju navodi i da se uvoz peleta u 2022. godini količinski nije tako značajno smanjio u odnosu na 2021. godinu i da se ne može izvesti zaključak da je nestašica na tržištu peleta prouzrokovana smanjenim uvozom.

„Promenjena je distribucija po mesecima, porasla je uvozna cena, takođe preorijentisan je uvoz na druge zemlje porekla, ali količine se, na godišnjem nivou, nisu značajno promenile, niti je postojala zabrana uvoza u posmatranom periodu“, piše u izveštaju Komisije.

Količina peleta za finalnu potrošnju stabilna

Količina peleta koja je bila na raspolaganju za finalnu potrošnju u 2022. godini ne odstupa značajnije od raspoložive količine u 2021. godini, a to je jednim delom zahvaljujući i količinama koje su nadomeštene iz zaliha od prethodne godine.

Tako je u 2021. i 2022. godine na raspolaganju za energetske svrhe bilo oko 340.000 tona peleta, značajno više nego u 2020. kada je na raspolaganju bilo 250.000 tona.

Što se tiče kanala prodaje, od ukupno prodatih količina peleta na domaćem tržištu, proizvođači najveći deo svoje proizvodnje plasiraju kroz veleprodaju, čak 92 odsto u 2020. i 2021. godini,  a 81 odsto u 2022. godini, a kroz maloprodaju se plasira ostatak.

„Evidentna je promena strukture prodaje i preorijentacija potrošača da pelet kupuju direktno od proizvođača. U 2022. godini se za 23 procentna poena smanjuje udeo veletrgovaca u lancu prodaje, te se oni zaobilaze a prodaja se odvija direktno od proizvođača“, navodi se u izveštaju.

Prema izjavama trgovaca, anketiranih u analizi, iz distributivnog lanaca praktično su „izbačeni trgovci“ pre svega zbog regulisane cene peleta, kao i zbog nestašice na tržištu i nemogućnosti nabavke peleta.

Prema procenama RZS, u Srbije je utrošeno 250.000 tona peleta u 2020. godini odnosno po 340.000 tona u 2021. i 2022. godini. Najveći proizvođači peleta su i najve’i prodavci peleta.

Učesnici sa najvećim tržišnim učešćem u prodaji peleta na teritoriji RS su društva: Bioenergy-point Beograd, Sparrow Varvarin, Eko step pellet, Petrovac na Mlavi, Star Jela Prijepolje i Crown forest Prilike

Godina 2021. godina je rekordna po obimu prodaje peleta za gotovo sve proizvođače, koji uvećavaju prodajne količine i posledično tržišne udele, dok je u narednoj, 2022, godini, kod skoro svih posmatranih proizvođača na tržištu smanjena prodaja, u količinama za oko 20 odsto, odnosno 50.000 tona peleta.

Posmatrano kod najvećih pet prodavaca peleta, samo jedno društvo od posmatranog uzorka proizvođača peleta, uspeva da blago uveća prodaju u odnosu na prethodnu godinu, dok ostali anketirani proizvođači beleže pad prodaje.