Arsić: Privreda Srbije u prvom kvartalu solidna, javni dug ide na oko 60 odsto

Privreda Srbije je u prvom kvartalu imala solidne rezultate, post-pandemijski oporavak se opdvija brže nego što su analitičari očekivali, kazao je danas profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić. On je dodao da je Srbija po rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP) u prvom kvartalu od 1,7 odsto četvrta u Evropi, ali da očekuje da će je više država po rastu privrede prestići u narednim tromesečjima. 

Javni dug će krajem godine biti 60 odsto BDP-a ili nešto preko toga, što je reletivno visok nivo javnog duga kada se uračunaju uslovi po kojima sse Srbija zadužuje i razvijenost njene privrede. Taj nivo još nije kritičan, a približno je jednak iznosu fiskalnog deficita

„To znači da će dug krajem ove godine biti oko 30 milijardi evra. Ove godine planiran je fiskalni deficit od 3,5 milijardi evra, a njegov najveći deo će se finansirati zaduživanjem, za razliku od prošle godine, kada je znatan deo fiskalnog deficita finasiran depozitima koji su postojali od koncesije za Aerodrom ‘Nikola Tesla’ i Komercijalne banke“, naveo je Arsić na predstavljanju novog broja „Kvartalnog monitora“ u izdanju Ekonomskog fakulteta.

Arsić je ocenio da bi problema zbog relativno visokog javnog duga moglo biti ako se kamatne stope u svetu povećaju, pa bi bili veći troškovi novog zaduživanja i refinasiranja javnog duga.

Zbog toga smatra da bi trebalo raditi na tome da se na vreme fiskalni deficit smanji u narednoj godini i da se zaustavi rast javnog duga u odnosu na BDP-a.

„Za sada nije teško da se sprovedu takve politike. One mogu da se sprovedu i bez povećanja poreza i bez smanjivanja apsolutnog nivoa javnog rashoda. Potrebno je samo držati pod kontrolom najveće rashodne javne pozicije, što su plate u javnom sektoru i penzije, odnosno obezbediti da one rastu sporije od BDP-a“, ukazao je Arsić.

Komentarišući mogućnost za povećanje kamatnih stopa, Arsić je naveo da najveće svetske centralne banke smatraju da trenutno nema opasnosti od dugoročne inflacije, o kojoj se sve češće govori usled rasta cena nafte, prehrambenih proizvoda, osnovnih metala, građevinskog materijala u većem broju država. 

„Ako inflacija potraje ili se ubrza, to će biti signal da ona nije posledica privremenih poremećaja na tržištu, nego preteranee monetarne i fiskalne ekspanzije. U tom slučaju očekujemo da će vodeće centralne banke orimeniti restriktivne mere“, ocenjuje se u novom broju „Kvartalnog monitora“.

Međugodišnja inflacija u Srbiji je tokom maja dostigla 3,6 odsto, što je u gornjem delu ciljanog intervala. 

U 2021. godini se očekuje rast svetske privrede od šest odsto, koliko se procenjuje da će se povećati i BDP Srboije na međugodišnjem nivou, dok se ocenjuje da će privreda evropskih zemalja imati rast od 4,2 odsto.