Kamata za kreditne kartice je u proseku među najvišim na tržištu, a troškovi u velikoj meri pogađaju i trgovce.
Provizije za robu kupljenu bilo kreditnim bilo debitnim kreću se od jedan do čak šest posto. A trgovci najviše moraju da izdvoje za elektronska plaćanja.
U bankama kažu da će tako biti sve dok su sume novca za koje se plaća plastikom male jer to banku dosta košta. Uprkos tom problemu, izgleda da obe strane žele da nastave saradnju i podignu promet. Tako da se odnedavno na tržištu pojavljuju kartice u zajedničkom bankarsko-trgovačkom aranžmanu.
U Srbiji ima oko sedam miliona platnih kartica. Od toga je nešto više od milion kreditnih. Preko njih se najlakše troši ono što se nema, bilo kao dozvoljeni minus, bilo preko rivolving kredita. Od njih je popularniji samo ček na poček. S obzirom na to da domaćinstvo u Srbiji mesečno u proseku raspolaže s tek nešto više od 500 evra, svaka mogućnost dodatnog trošenja dobro dođe a uštede su dragocene.
U bankama kažu da je problem srpskog tržišta slaba kupovna moć. Karticama se plaćaju vrlo sitni računi, a trošak banke je isti. Recimo, kada se plati račun od 500 dinara, to banci donese trošak od 1.000. Zato u malim radnjama poput trafika i nema mogućnosti plaćanja karticama. To se ne isplati ni trgovcima u tim prodavnicama, a ni bankama.
„Sada postoji i mogućnost pej-pasa. To su one kartice za male sume koje se plaćaju otkucavanjm u prolazu, ali u Srbiji to tek treba da se razvije. Za dalje pospešivanje plaćanja karticama treba da se zainteresuje i država jer, što se manje plaća gotovinom, to je i manje novca u „sivoj” zoni poslovanja“, kaže rukovodilac za istraživanje tržišta u Kredi agrikol banci Raško Tomašević.
Bankari smatraju da za visoke provizije koje bankari naplaćuju trgovcima postoji još jedan razlog: odloženo plaćanje. Često to preko kartica ide beskamatno, a rokovi su sve duži – od mesec dana prešlo se na sto-dvesta. Jeste da u tim aražmanima to potrošače ništa ne košta, međutim, za banku je to u suštini beskamatni kredit.
Kada je već tako, ona to nadoknadi kroz proviziju koju trgovac plaća na karticu. Te troškove krajnji kupac ne oseti u svakom računu, ali izvesno je da su sve to troškovi koje trgovci, hteli – ne hteli, zaračunavaju u krajnju cenu i samim tim utiču na višu inflaciju.
Gospođo, ako Vaši šefovi pričaju da je Kosovo deo Srbije, onda su to troje nesrećnih ljudi i njihove porodice državljani Srbije. I u Srbiji teba da bude dan žalosti.