Beogradski aerodrom bezbedan, carina redovno oduzima drogu, cigare, retke biljke

Iako su količine robe koja ilegalno prelazi beogradskim aerodromom „Nikola Tesla“ relativno male, i dalje se beleže značajan broj pojedinačnih slučajeva nedozvoljenog uvoza, pokazuju rezultati analize Globalne inicijative protiv međunarodnog organizovanog kriminala (GI-TOC).

Balkanski aerodromi ostaju podložni organizovanom kriminalu, a vazdušne luke u Beogradu i Skoplju su, u relativno skromnoj konkurenciji, najvažnija regionalna čvorišta za nezakonite aktivnosti.

Putem aerodroma u regionu je, ako se izuzmu kargo operacije, teško prokrijumčariti velike količine nedozvoljene robe.

Međutim, upravo zato što je nivo bezbednosti visok, kriminalne grupe se oslanjaju na insajdere, uključujući i carinike i policijske službenike.

Na beogradskom aerodormu najčešće je uočeno krijumčarenje migranata i trgovina ljudima, kao i krijumčarenje droge, duvanskih proizvoda, luksuzne robe i gotovine.

Beleže se i pojedinačni slučajevi krijumčarenja biljaka i životinja, antičkog novca, oružja…

Krijumčarenje droge

Na beogradskog aerodromu zaplenjen je kokain koji je stigao iz Latinske Amerike, a najčešće iz Dominikanske Republike, Ekvadora, Bolivije i Perua.

Jedna od najvećih zaplena dogodila se 2015. goidne, kada je kod jednog brazilskog državljanina koji je putovao iz Sao Paula za Beograd preko Ciriha pronađeno 8,5 kilograma kokaina.

U novembru 2021. godine, makedonski državljanin uhvaćen je kada je putovao iz Ekvadora sa koferom u kome se nalazio tečni kokain, kojim je bila natopljena odeća.

Takođe, postoje dokazi da su takozvane „narko-mazge“ (kuriri koji su plaćeni ili prevareni da krijumčare robu) često hapšene na aerodromu.

Često su to žene, koje u trenutku hapšenja ne nose nikakav prtljag i ne mogu da kažu nadležnima gde će da ostanu ili prenoće.

Crvena zastavica koju carina obično identifikuje je da većina njih nosi laksative koji im pomažu da brzo izbace drogu po dolasku.

Kanabis i sintetičke droge su takođe nalaženi kod putnika na beogradskom aerodromu, ali je to najčešće bio slučaj sa prtljagom koji je išao u tovarni prostor, u međunarodnim pošiljkama za tranzit i izvoz.

U većini ovih slučajeva, tovari legalne robe su imali male količine kanabisa, na primer sakrivene u kutijama CD-ova ili knjigama.

U istraživanju se navodi i da se kanabis obično proizvodi lokalno, u centrima za uzgoj u Pančevu i Sremskoj Mitrovici i da je namenjen za tržišta SAD i Velike Britanije.

Jeftine „domaće“ cigarete prodaju se skupo u Britaniji

Duvanski proizvodi se obično krijumčare iz Srbije u Veliku Britaniju putem rute Beograd–London Luton.

To podrazumeva da pojedinci kupuju kutije cigareta na beogradskom aerodromu za oko 20 evra po kutiji i prodaju ih u Velikoj Britaniji za otprilike 80 funti po kutiji.

Neto dobit iznosi oko 500 evra po kartonu od deset pakovanja. Metoda šverca je jednostavna: cigarete se ili nose u ručnom prtljagu ili sakrivaju u posebno sašivenoj odeći.

Cigare se takođe često krijumčare u Srbiju. Na primer, u oktobru 2021. jedan kineski državljanin je pokušao da prošvercuje 950 tompusa na beogradski aerodrom.

Godinu dana kasnije, carina i policija zaustavili su srpskog državljanina koji je stigao iz Pariza i zahvaljujući psu tragaču u njegovom prtljagu otkrio više od 1.000 cigara.

U sličnom slučaju u januaru 2023. godine, srpski državljanin koji se vraćao sa Kube je bio proglašen krivim za šverc oko 2.000 cigara.

Biljke iz Kine, životinje iz Afrike

Carina redovno oduzima razne vrste flore i faune iz celog sveta i skladišti ili uništava ih u magacinima nedaleko od aerodroma.

Činjenica da se roba prevozi napolju, a ne skladišti ili uništava unutar aerodroma, može biit problem, jer „izlaže službenike i osoblje aerodroma koji nose zaplenjenu robu riziku od korupcije“, a oni mogu pokušati i da uzmu zaplenjenu robu, navodi se u studiji.

Biljke koje nemaju prateću dokumentaciju stižu uglavnom iz Kine za primaoce koji se obično nalaze u Srbiji.

Životinje uglavnom potiču iz Afrike, a korali iz Južne Amerike i Azije.

Istraživanje kao primer za krijumčarenje umetnina navodi i slučaj javnog funkcionera beogradske uprave koji uhvaćen sa slikom Paje Jovanovića vrednosti više od 140.000 evra.

Zloupotreba bezviznih režima

Od 2015. Beograd je centar za neregularne migracije, piše u studiji.

Da bi stigli do željene destinacije, migranti često menjaju lične isprave u tranzitu na aerodromu, koristeći falsifikovane vize i boravišne dozvole iz Srbije i zemalja članica EU. To su pre svega državljani Avganistana, Pakistana, Turske, Sirije, Tunisa, Nigerije, Kameruna, Liberije i Alžira.

Međutim, iako beogradski aerodrom nije bio jako izložen migracionim pritiscima tokom vrhunca izbegličke krize od 2015. do 2021. godine, vremeno je postao ključna tranzitna destinacija za građane zemalja za koje Srbija trenutno ima bezvizni režim, kao što su Iran, Indija i Tunis.

Ilegalni prelazak granice na beogradskom aerodromu često je olakšan falsifikovanim putnim ispravama, ličnim kartama, dozvolama boravka i vize.

Falsifikovani hrvatski, nemački i belgijski pasoši najčešći su dokumenti koje otkriva granična policija, a iako je uvođenje biometrijskih dokumenata smanjilo broj lažnih putnih isprava, i dalje se falsifikuju pečati granične policije i imigracione vize, piše u istraživanju.

Analiza GI-TOC-a pokriva period od novembra 2022. do januara 2023. godine, a zasnovane su na intervjuima sa više od 20 aerodromskih stručnjaka, uključujući predstavnike carine, granične policije, državne policije, tužilaštava i privatnih bezbednosnih kompanija.

Razgovarali su i sa predstavnicima logističkih kompanija, međunarodnim ekspertima za bezbednost u vazduhoplovstvu i novinarima koji izvještavaju o nedozvoljenoj trgovini preko aerodroma.