Beogradsko tržište poslovnog prostora naredne godine dobija još 150.000 kvadrata

Tokom prethodne godine na tržištima poslovnog prostora u Srbiji, Bugarskoj, Hrvatskoj i Sloveniji izgrađeno je gotovo 240.000 kvadrata, od čega je 62 odsto činilo tržište Beograda, 26 odsto u Sofiji, a ostatak u Zagrebu i Ljubljani. Stručnjaci CBRE Grupe navode da je potražnja za poslovnim prostorom u Srbiji lane bila dobra, da će se taj trend nastaviti, odnosno da će u narednih godinu dana ova kategorija nekretnina biti proširena za 150.000 novih kvadrata.

„Najveći nivo aktivnosti po pitanju ponude bio je u Beogradu gde je zabeležen rast ponude od 13 odsto na godišnjem nivou, ali već tokom ove godine veću aktivnost očekujemo na manje razvijenim tržištima našeg regiona, poput Zagreba“, istakao je rukovodilac pododeljenja za kancelarijski prostor za Adria regiju u kompaniji CBRE Ivan Stojić.

Kako su na predstavljanju izveštaja pod nazivom „See Real Estate Market Outlook 2024“ istakli, i zakupnina poslovnog prostora će biti veća ove godine.

Stopa dostupnosti poslovnog prostora razlikuje od države do države, pa tako je ona u Beogradu oko osam odsto, a ukupno povećanje ponude poslovnog prostora u Zagrebu tokom 2023. je bilo nešto ispod dva odsto u odnosu na 2022. godinu.

Najveća stopa raspoloživog prostora od 15 odsto 2023. godine zabeležena je u Sofiji.

Rukovodilac pododeljenja za kancelarijski prostor za tržište Hrvatske Martina Tomašević rekla je da se očekuje da će u Zagrebu u toku 2024. godine biti završeno oko 42.000 kvadratnihmetara poslovnog prostora, a naredne godine i više od 60.000 kvadrata.

„Ovo bi trebalo da donese nešto drugačiju dinamiku daljem razvoju tržišta, s obzirom da se zbog nedostatka nove ponude na tržištu aktivnost zakupaca uglavnom zasniva na obnavljanju postojećih ugovora“, istakla je Tomašević.

Istakla je da je tržište u toj zemlji poraslo za 100.000 kvadratnih metara poslovnog prostora.

Dodala je i da je Beograd i dalje najveći rast kada je u pitanju gradnja, ali da se nada da će i Zagreb ići tim putem.

Kako je kazala, u Zagrebu je cena zakupnine poslovnog prostora bila oko 165 evra po kvadratu, a ove godine se očekuje i njeno povećanje.

U Beogradu i Sofiji ove godine se očekuje pet odsto više kancelarijskog prostora, u Zagrebu šest a u Ljubljani 12 odsto.

U Beogradu je prethodne godine bilo oko 1,25 miliona kvadratnih metara kancelarijskog prostora u ponudi, u Zagrebu nešto manje i u Ljubljani ispod 500.000 metara kvadratnih.

Najviše kancelariskoj prostora je bilo u Sofiji, oko 2,4 miliona.

„Nadamo se manjim kamatnim stopama“

Kada su u pitanju ostale nekretnine, stručnjaci se nadaju manjim kamatnim stopama banaka u drugoj polovini godine i smatraju da će to daleko uticati na situaciju u sektoru gradnje. Očekuje se da će i kupcima ali i prodavcima nekretnina postati ugodnije, a i da će se obim investicija povećati za 10 odsto u 2024. godini u odnosu na prošlu.

Generalni direktor za Centralnu i Istočnu Evropu CBRE-a Daniel Bienias rekao je da će pad kamatnih stopa pozitivno uticati na rast tržišta nekretnina, kao i da će se u 2024. godini videti prvi pozitivni koraci oporavljanja tržišta na nivou Evrope.

Dodao je i da je prethodna godina bila loša za najveći broj tržišta u kojima kompanija CBRE posluje, ali i da kompanija pokušava da poboljša situaciju.

„Moramo da pratimo i prekid trenda gradnje kakav je bio na tržištu i da se uputimo na budući rast na tržištu nekretnina, jer u određenim zemljama kao što su Varšava i Prag ništa se ne zida. Mada mislim da je to prilika odlična za investitore“, rekao je Bienias.

Rukovodilac poslovanja CBRE u Hrvatskoj Ivana Rajković Špes naglasila je da je važno da investitori prate dugovne obaveze prema bankama, kao i da su takve promene uticale na tok gotovog novca.

„Ako poslmatrate kamatne stope, one i marže su poralse u poslednje dve godine, ali su one dva do 3,5 odsto. Inflacija je oko dva odsto, a pre druge polovine ove godine ne očekujem pad kamatnih stopa banaka“, rekla je Rajković Špes.