Biomasa ima najveći udeo u potencijalu obnovljivih izvora energije u Srbiji

Biomasa ima najveći udeo u potencijalu obnovljivih izvora energije u Srbiji, od čak 61 odsto, i može da bude unosan posao,  rečeno je danas na stručnoj konferenciji Biomasa i biogas u Srbiji, koja se održava u hotelu Crown Plaza. Konferenciju  je organizovala Nemačko – srpska privredna komora zajedno sa Saveznim ministarstvom za ekonomiju i energetiku Nemačke. Konferencija je organizovana da bi se povezale uspešne nemačke kompanije sa domaćim preduzećima da bi razmenili tehnologiju i iskustva.

Zbog toga su predstavnici nemačkih kompanija, koji traže strateške partnere u toj oblasti, posetili Srbiju.

Stevan Đurić, koordinator projekata u Nemačko – srpskoj privrednoj komori, rekao je da su već duže fokusirani na projekte iz oblasti obnovljivih izvora energije, kao i da će ove godine u fokusu biti bioenergija kao značajan resurs za Srbiju.

„Srbiji trenutno postoji svega 11 megavata izgrađenih postrojenja na biomasu, što je veoma malo. U Srbiji sama imamo samo 10 biogasnih postrojenja sa ukupnim kapacitetom od 12 megavata. Nemačka ima oko 9.000 biogasnih postrojenja“, rekao je Đurić.

Nacionalnim akcionim planom Srbije za korišćenje obnovljivih izvora energije do 2020. godine predviđeno je da bude izgrađeno do 100 megavata postrojenja, kao i do 30 megavata biogasnih postrojenja“, naveo je on.

Srbija ima veliki potencijal za razvoj održivih izvora energije i u tome bi mogle da joj pomognu nemačke kompanije, koje su zainteresovane za plasman svoje tehnologije u Srbiju.

Ovo će sve više u fokusu zbog evropskih integracija, a poljoprivrednici će imati obavezu da na propisan način reše poljoprivredni otpad. 

Ali bi to mogla i da im bude dobra prilika za zaradu.

Rajner Šelhas iz GIZ-a je rekao da ulaganje u bioenergiju i biogas može da se poveća energetska efikasnost u Srbiji, ali i da se smanji zagađenje vazduha, zbog čega i podržavaju projekte Vlade Srbije u toj oblasti.

„Biomasa je otpad iz poljoprivrede, industrije i drugih izvora, od kojih mogu da se naprave energenti koji mogu da se koriste kao zamena za ugalj, naftu i druga fosilna goriva. Tako štedimo novac i dobijamo vazduh sa manje štetnih gasova“, istakao je.

Bastijan Šreder, direktor Cathaia International GmbH, koji se bavi uzgojem brzorastućeg drveta Paulovnije, rekao je da se to drvo koristi za izradu
proizvoda od drveta, pravljenje nameštaja…Ono je perspektivno za Zapadni Balkan i Istočnu Evropu.

„Tražimo ljude koji rade na razvoju projekta…Želimo da napravimo i toplanu“, naveo je.

Danijel Vevecer, senior projektni menadžer, eclareon GmbH u ime izvozne inicijative za energiju Ministarstva za privredu i energiju SR Nemačke, rekao je da se u Nemačkoj čisto drvo ne koristu za proizvodnju energije, ali da se koriste njegovi ostaci, poput piljevine.amo o

Staro drvo, takođe, ne može da se koristi u potpunosti. Tako da u Nemačkoj od osam miliona tona starog drveta koliko ga ima, može da se koristišest miliona, dok dva miliona ide na ivericu…

„Kada govorimo o energetskim promenama, u stvari govorimo samo o promenama koje se odnose na struju“.

Bioenergija može da se koristi na različitim tržištima. Oni imaju preko 100 elektrana u vlasništvu opština ili drugih institucija na lokalu.