Bivši šef OFAC-a: Amerika bi zahtevala da novac za NIS bude uplaćen na zamrznuti račun, ne deluje da Rusi to žele

Kancelarija SAD-a za kontrolu strane imovine, u Srbiji poznatija kao OFAC nije dala licencu za snabdevanje Srbije naftom, zbog čega je Rafinerija u Pančevu zaustavila rad. Iako se već neko vreme govori o prodaji ruskog udela u vlasništvu Naftne industrije Srbije (NIS), što je i bio razlog za uvođenje sankcija, do ozbiljnijeg pomaka na tom polju nije došlo. To ne treba ni da čudi, imajući u vidu da bi, kako je za N1 ispričao bivši šef OFAC-a Džon E. Smit, Amerika zahtevala da novac bude uplaćen na zamrznute ruske račune, tako da ne bi mogao odmah da bude iskorišćen, potencijalno, za finansiranje rata.

U Rafineriji nafte Pančevo juče je obustavljen rad proizvodnih postrojenja usled nedostatka sirove nafte za preradu, nastalog kao posledica sankcija, koje su stupile na snagu 9. oktobra. Od tada se u javnosti govorilo o tome ko bi mogli da budu potencijalni kupci ruskog udela u NIS-u, ali nikakvih zvaničnih potvrda nije bilo. Ubrzo se ispostavilo, kako je saopštio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, da Rusi ipak nisu zainteresovani da prodaju svoj deo.

O tome je za N1 govorio Džon E. Smit, koji je 11 godina u proveo u OFAC-u, a od 2015. do 2018. i na njenom čelu ove institucije.

Pre svega, on je rekao da Vašington zabrinut da bi novac od kupovine NIS-a mogao da završi u Moskvi i finansira rat u Ukrajini.

“Mislim da bi iz perspektive američke vlade opšti pristup u ovakvoj prisilnoj investiciji bio da se zahteva da svaki novac koji pripada ruskoj kompaniji bude položen na zamrznuti račun i da ruskoj kompaniji ne bude dostupan sve dok se sankcije ne ukinu. Ne zvuči kao da je to ono što Rusi žele. Ne iznenađuje – ne žele da im novac bude zamrznut. Zato će pokušati da iznude najbolji mogući dogovor”, rekao je Smit.

Prema njegovim rečima, na srpskoj Vladi je da vodi “ozbiljne razgovore” sa OFAC-om, jer “američka vlada neće blagonaklono gledati na to da značajna suma novca ode u Rusiju”.

Kako je dodao, američka vlada bi generalno želela da novac bude položen na zamrznuti račun u banci u Srbiji ili negde drugde u Evropi ili van Rusije, uz jasnu odredbu da je taj novac zamrznut dok se sankcije ne ukinu.

“Drugo, želeće da vide da ne postoji nastavak većinskog vlasništva ili kontrole bilo kog ruskog sankcionisanog subjekta ili bilo kog drugog sankcionisanog subjekta. I želeće jasne dokaze da je to zaista slučaj. Obično žele da vide upravne odbore koji nemaju veze s Rusijom ili ruskim energetskim kompanijama. Želeće da vide rukovodioce i direktore koji nemaju veze s ruskim energetskim kompanijama. I želeće da vide da se operacije počinju razdvajati, da nisu u potpunosti oslonjene na Moskvu”, rekao je Smit.

Kada bi se ukinule sankcije?

Ukoliko bi Srbija preuzela NIS, bez naknade ili uz uplatu na zamrznuti račun, odnosno ukoliko bi iznela ponudu koju je američka vlada spremna da prihvati, OFAC može da izda opštu licencu koja omogućava određene aktivnosti tokom definisanog perioda, recimo tri meseca.

“Zatim bi kompanija i Srbija imale to vreme da počnu da sprovode obaveze koje je srpska vlada preuzela prema Vašingtonu”, rekao je Smit i dodao da bi tada OFAC i američka vlada pratili sprovođenje, te da bi u nekom trenutku sankcije mogle da budu ukinute.

“Ali ono što se prvo obično dešava jeste izdavanje opšte licence koja privremeno omogućava aktivnosti. Ona je javna, svi je vide. A posle nekog vremena, kada je Vašington zadovoljan, sankcije se zaista ukidaju i taj subjekt se uklanja sa OFAC liste”, zaključio je Smit.

Podsećamo, NIS je pod američkim sankcijama od 9. oktobra. Sankcije su uvedene početkom godine, zbog ruskog vlasništva, ali je njihova primena nekoliko meseci odlagana. Rafinerija u Pančevu je juče obustavila rad.

Da li je NIS pred stečajem: Banke najavile obustavu platnog prometa, a evo šta to znači