Bivši terorista: U Srbiji mi je gore nego u zatvoru Gvantanamo, hoću da idem odavde

Srpske vlasti su prošlog jula prihvatile dvojicu zatvorenika iz Gvantanama, vest je podigla mnogo prašine, ali je, kao i mnoge druge, brzo zaboravljena.

Jedan od dvojice bivših „stanovnika“ ozloglašenog američkog zatvora, Mansur al-Dajfi, označen kao „borac nižeg ranga“, kaže da mu se Srbija ne dopada i da se u njoj oseća kao u zatvoru.

Danas živi u Beogradu, u malom, oskudno nameštenom stanu, u sklopu programa resocijalizacije ima odobrenu malu mesečnu stipendiju, kao i plaćene časove srpskog jezika, piše američki NPR.

Ipak, kako kaže u intervjuu za američki medij, to što je slobodan posle 14 godina ne vredi mu mnogo. 

„Kada su me doveli u Srbiju, moj život je postao gori. Uništili su moje snove. Ne zato što volim Gvantanamo, već mi je ovde prosto lošije. Osećam se kao da sam u novom zatvoru“, kaže on.

Novinar NPR podseća da su pregovori sa „državama prihvata“ bili prilično komplikovani za vladu SAD, kao i da pet od dvadesetak zatvorenika iz Gvantanama nije našlo novi dom uprkos ubrzanom procesu u poslednjim mesecima Obamine administracije. 

Al-Dajfi jeste, iako je njegova želja bila da se vrati u rodni Jemen. Ipak, zbog nestabilnosti u toj zemlji, „povratak kući“ je nemoguć. 

Kako kaže, nadao se odlasku barem u neku od arapskih zemalja. Engleski je naučio u Gvantanamu, ali na časovima srpskog nije daleko odmakao. Smatra da izgledi da nastavi sa obrazovanjem, da nađe posao, da obnovi društveni život nisu veliki jer ga prati stigma čoveka optuženog za terorizam. 

Zato je i u Srbiji pokušao da nešto promeni štrajkujući glađu. 

„Tražim da me prebace u drugu zemlju gde mogu da započnem novi život. Želim da osnujem porodicu, da završim započeti fakultet i živim kao normalna osoba. To je sve što želim, ništa više. Moj san je običan. Jedina nada mi je da odem odavde, da odem negde gde mogu da računam na neku podršku, u bilo koju zemlju u kojoj bar nešto od svog života mogu da napravim“, rekao je on. 

Novinar NPR navodi da je u Srbiji odmah morao da razgovara sa policijom kada je krenuo na intervju, a da je zatim razgovarao i sa državnim zvaničnicima, „sve do premijera“. Svi su mu rekli da se „al Dajfi prilagođava životu u novoj sredini“.

Međutim, posle prvog intervjua, bivši zatvorenik je nestao, da bi se kasnije pojavio u hotelu u kom je odseo novinar i rekao da su ga „nepoznata maskirana lica napala u stanu i rekli mu da ako želi da ostane, mora da prestane da laže i igra razne igrice“. 

Kako je rekao, pretili su mu da će ga „ako mu se ovde ne sviđa, odvesti tamo gde mu se svakako neće svideti“. 

„Bilo je teško intervjuisati čoveka koji je bio zatvoren u Gvantanamu u sopstvenoj hotelskoj sobi. Situaciju je komplikovanijom činilo to što i dalje nismo znali ko je on zaista. Uhvaćen je 2001. u Avganistanu, kada je rekao da je trenirao sa Al Kaidom i susretao se sa Osamom bin Ladenom. Vlasti SAD sada kažu da je on borac nižeg ranga, koji je lagao kako bi predstavio svoju ulogu važnijom. Ali ako je lagao oko toga, kako mu verovati sada“, navodi novinar NPR Arun Rat. 

Taj razgovor se odvio u novembru, a njegov štrajk glađu je prekinut mesec dana kasnije, nakon „apela njegove majke“. 

Takođe, u tekstu objavljenom na NPR-u se navodi i situacija od pre nekoliko nedelja u kojoj Al-Dajfi novinaru preko video poziva pokazuje kako skida tapete i pokazuje „tri skrivene kamere u zidovima“. 

„Zatim su, naoružana maskirana lica ušla u stan i počela da ga pretresaju“, navodi se. 

U pitanju je bila policija, koja je čoveku zatražila telefon, a on je odbio i nakon koškanja viknuo: 

„Nisam glup, ja sam veoma pametan, veoma opasan“. 

„Veoma pametan i veoma opasan. To je ono što je srž problema. Da li je Dajfi prava pretnja ili samo očajan čovek sateran u ćošak. To je ono što i Srbi žele da znaju“, navodi novinar Arun Rat. 

Razgovor sa policijom je završen u mnogo mirnijem tonu, a Dajfi je ljudima dao laptop i telefon, koji su mu „ubrzo vraćeni, nakon što su sa njih pobrisani svi podaci“. 

Podsetimo, da se dvojica pritvorenika iz zatvora Gvantanamu na Kubi prebacuju u Srbiju, saopštio je Stejt department u julu prošle godine, izražavajući zahvalnost Srbiji na „velikodušnoj pomoći“. 

Tada je objavljeno da je „jemenski pritvorenik“ nekada „verovatno bio niži borac povezan sa Al Kaidom“, ali je promenio način razmišljanja u zatvoru, naučio engleski i završio kurseve potrebne da dobije diplomu srednje škole. 

Od 2012. godine, uglavnom se pridržavao pravila pritvora, naveo je „Njujork tajms“. 

Premijer Aleksandar Vučić je u narednim danima rekao da zatvorenici iz Gvantanama neće predstavljati nikakvu opasnost po bezbednost građana, jer će biti pod nadzorom 24 sata dnevno. 

On je rekao da je 17 evropskih zemalja, među kojima su Velika Britnaija, Nemačka, Španija, Portugalija, primile zatvorenike iz Gvantanama, ali da se javnost u tim zemljama time ne bavi. 

Drugi zatvorenik je državljanin Tadžikistana koji je čekao na transfer od 2009. godine kada su pritvorske vlasti zaključile da predstavlja dovoljno nisku pretnju da može da bude prebačen u neku sigurnu zemlju. On je zaostao u Gvantanamu zato što je zaključeno da ne može bezbedno da bude vraćen u svoju zemlju, piše Njujork tajms.