Britanija kao najveći rizik za poslovanje u Srbiji vidi korupciju

Prema ažuriranom dokumentu koji ambasada Velike Britanije (VB) obajvljuje za svoje kompanije koje posluju u inostranstvu, postoje značajne mogućnosti za izvoznike i investitore iz Ujedinjenog Kraljevstva u automobilskom, energetskom, infrastrukturnom, rudarskom, maloprodajnom, transportnom i infrastrukturnom, finansijskom, tehnološkom i uslužnom sektoru Srbije. U istom dokumentu vlada ove zemlje upozorava i na neke rizike.

„Izazovi i rizici ulaganja u Srbiju uključuju birokratiju, korupciju i sporo vreme odgovora lokalnih vlasti i vladinih agencija. Ključni politički rizik je mogućnost raspisivanja izbora van očekivanih izbornih ciklusa, što odlaže sprovođenje ekonomskih, energetskih i fiskalnih reformi. Regionalni sporovi i odugovlačenje napretka ka integraciji u EU mogli bi da utiču na investicioni sentiment i da odlože velike projekte,“ navodi se u dokumentu ambasade.

Trgovina između UK i Srbije raste, o čemu je Nova ekonomija ranije i pisala. Ukupna trgovina robama i uslugama (izvoz plus uvoz) između Ujedinjenog Kraljevstva i Srbije iznosila je 1,1 milijardu funti u poslednja četiri kvartala do kraja prvog tromesečja 2024.

U Srbiji posluje oko 100 kompanija iz Velike Britanije, od kojih su mnoge zastupljene preko agenata i distributera. Ukupan izvoz VB u Srbiju iznosio je 471 milion funti u četiri kvartala do kraja prvog tomesečja 2024. Ukupan uvoz UK iz Srbije iznosio je 598 miliona funti u četiri kvartala do kraja prvog tromesečja 2024.

Korupcija

Prema upozorenju britanske ambasade, korupcija može biti problem u Srbiji i prisutna je na svim nivoima društva. Bilo je različitih zakonodavnih poteza u borbi protiv korupcije, uključujući uspostavljanje Agencije za borbu protiv korupcije, usvajanje Strategije za borbu protiv korupcije, reforme koje zahteva Poglavlje 23 pregovaračkog procesa sa EU i uspostavljanje radnih grupa za borbu protiv korupcije i oficira za vezu u raznim institucijama.

Međutim, navodi ambasada, implementacija je i dalje neujednačena, sa veoma malim brojem slučajeva korupcije visokog profila koji dolaze na sud, a još manje osuđujućih presuda, sa verodostojnim tvrdnjama o neprimerenom političkom uticaju na pravosuđe. Ostaje da se razvije evidencija o istragama, optužnicama i pravosnažnim presudama u slučajevima korupcije na visokom nivou.

„Neuspeh da se institucionalizuje borba protiv korupcije i obezbedi dosledna i pravična primena vladavine prava za preduzeća takođe predstavlja rizik. Postoji potencijal za socijalne nemire u slučaju pada životnog standarda, visoke nezaposlenosti, pitanja regionalnih odnosa, pogoršanja ekoloških standarda ili pada percepcije javnosti o učinku vlade,“ stoji u dokumentu.

Prema Indeksu percepcije korupcije (CPI) Transparensi internešenela za 2023. godinu, Srbija je dobila 36 od 100 poena i zauzela je 104. mesto od 180 zemalja. Najranjiviji sektori su javne nabavke, privatizacija, državna preduzeća, poslovi između države, zdravstveni sektor, drugi veliki budžetski rashodi, oporezivanje, carina i izdavanje dozvola, navode iz ambasade Britanije.

Organizovani kriminal

Zločini povezani sa drogom, ilegalnom migracijom, trgovinom ljudima, trgovinom oružjem, terorizmom i sajberom predstavljaju izazov za Srbiju, navodi se dalje u dokumentu ambasade VB.

U martu 2024. radna grupa za finansijsku akciju (FATF) primetila je napredak Srbije u jačanju mera za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma. Srbija ima pet preporuka FATF-a sa ocenom „usaglašeno“ i trideset pet preporuka sa ocenom „u velikoj meri usaglašeno“. Srbija nema ocene „neusaglašenih“, navode iz ambasade.

Određeni napredak je postignut u reorganizaciji Ministarstva unutrašnjih poslova i povećanju kapaciteta za kontrolu granica, stoji u preseku rizika.

„Potrebno je povećati napore da se istraže šire kriminalne mreže i procesuiraju slučajevi pranja novca, pošto je broj pravosnažnih presuda i dalje nizak. Finansijske istrage i koncept policije vođene obaveštajnim podacima i dalje se nedovoljno koriste. Zamrzavanje imovine iz predostrožnosti se retko primenjuje, a nivo zaplenjene imovine je nizak,“ navodi se u dokumentu.

Ne postoji nezavisan i transparentan nadzor policije, navodi ambasada i dodaje da Britanija aktivno podržava srpske agencije za sprovođenje zakona i uključuje se u međunarodnu saradnju na policijskom i pravosudnom nivou kao ključnu komponentu borbe protiv organizovanog kriminala.

Britanska ambasada se poziva i na izveštaj Stejt departmenta o trgovini ljudima za 2023. godinu, gde je Srbija je kategorisana u nivo 2 (lista za praćenje), definisana kao „zemlje čije vlade ne ispunjavaju u potpunosti minimalne standarde TVPA (Zakon o zaštiti žrtava trgovine ljudima i nasilja), ali ulažu značajne napore da se usklade sa tim standardima.

Od političkih rizika, ambasada u Beogradu pominje i odnose sa Kosovom, neuvođenje sankcija Rusiji ali i da „ostaje značajan posao koji treba uraditi u drugim oblastima politike kao što su sloboda izražavanja i sloboda medija“.

Ugovor o bilateralnom ulaganju VB-Srbija (prvobitno „Sporazum o bilateralnim ulaganjima Savezne Republike Jugoslavije i Velike Britanije“), potpisan je 2002. godine. Sporazum o partnerstvu, trgovini i saradnji između Ujedinjenog Kraljevstva i Srbije potpisan je 2021. godine. Sporazum o uzajamnoj pomoći carina Srbije potpisan je 2024. godine.

UK Ekport Finance povećao je svoju izloženost Srbiji 2021. godine, sa do 5 milijardi funti na raspolaganju za podršku britanskim kompanijama na tržištu, o čemu je Nova Ekonomija ranije izvestila.