Brnabić: Broj službenika u javnoj upravi smanjen za oko 40.000 zaposlenih

Srbija je proteklu fiskalnu godinu završila sa primarnim viškom, a državno zaduženje zemlje lagano opada, izjavila je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić.

Istakla je da su krajem 2016. srpski državni dugovi bili na nivou 72,9 odsto godišnješeg privrednog proizvoda, a u međuvremenu su pali na 65,7 odsto.

Brnabić u intervjuu za Frankfurter algemajnecajtung (FAZ) svoj kabinet definiše kao vladu kontinuiteta. 

„Do pre nekoliko godina smo imali javnu upravu, koja je bila poprilično skupa. Stoga je cilj prve faze naše reforme uprave bio da smanjimo samu veličinu aparata. To smo radili od kraja 2013“, kaže Brnabić. 

Broj službenika je, kaže, smanjen za oko 40.000 zaposlenih, što odgovara skoro pa desetini nekadašnjeg personalnog sastava. Objašnjava da je ova redukcija realizovana pre svega penzionisanjima, pri čemu su gašena radna mesta novopečenih penzionera, ali i isplatama otpremnina u ne baš skromnim iznosima. 

Sem toga je vlada svim ministarstvima, službama pa čak i lokalnoj upravi propisala maksimalni broj zaposlenih, koji bez odobrenja specijalne vladine komisije za zapošljavanje ne sme biti prekoračen. 

„Radi se o tome da uvedemo red, da ograničimo nova zapošljavanja u državnoj službi te ih odobravamo isključivo ako su apsolutno neophodna. U međuvremenu je naša javna uprava, u poređenju sa evropskim, i mala“, objašnjava Brnabić. 

FAZ podseća da je MMF, sa kojim vlada u Beogradu usko sarađuje, takođe, potvrdio da je ova, kako kažu, balkanska država, bar što se tiče konsolidacije državnog budžeta, na dobrom putu. Skoro tri odsto privednog rasta, koje bi Srbija ove godine mogla da ostvari, su još jedna potvrda premjerkinih reči. 

Sledeći korak je, navodi se, modernizacija smanjene, ali nedovoljno efikasne uprave. I dalje nisu svi zaposleni u državnoj službi postavljeni na ona mesta, na kojima ih država stvarno treba i gde bi mogli biti od najveće koristi. 

Da bi sa postojećim resursima dosegla efikasnije pružanje usluga, vlada je stoga, uz podršku EU i Svetske Banke, organizovala tim stručnjaka, zadužen za reorganizaciju vladinih službi. 

Sveobuhvatna analiza radnih procesa u službama treba da bude temelj reformi. Za dve do tri godine, tako kaže Brnabićeva, ovaj posao treba da bude završen.

„Posle toga nećete više moći prepoznati javnu upravu. Ona će biti posve fokusirana na građane, efikasna, transparentna, bez prostora za korupciju“, navela je premijerka. 

Korupcija treba da bude svedena na minimum kroz kompletno preusmerenje uprave na tzv. E-Gouvernment. 

Ona kaže da lični kontakti povećavaju opasnost od korupcije. 

E-Government sa druge strane vodi ka standardizaciji postupaka, čime se ta opasnost smanjuje na minimum. 

Jedan službenik u Novom Sadu neće moći da donese drugačiju odluku od onog u južnoj Srbiji. Dokumenti, poput izvoda iz knjiga rođenih, venčanih ili umrlih, su u medjuvremenu svi arhivirani u elektronskoj formi. 

„Sada uvezujemo različite baze podataka međusobno, da građani ne bi morali više da sa gomilom papira trče iz jedne službe u drugu“, rekla je Brnabić i objasnila da time vlada zapravo želi da poveća sopstvenu popularnost. 

„To, kako se službe ponašaju prema građanima, odlučuje o tome kako oni doživljavaju vladu i sopstvenu državu“, navela je. 

Da bi povećala kvalitet obrazovanja uprave, vlada sem toga želi da osnuje Nacionalnu Akadamiju za Službenike, koja treba da bude otvorena naredne, 2018, najavila je premijerka. 

Uz to, dodala je,finansijski podsticaji bi trebalo da povećaju motivaciju činovništva. 

Napomenula je da je Predlog odgovarajućeg zakona već prošao tri runde savetovanja sa sindikatima činovnika, trenutno se radi na poboljšanjima. Na jesen će, kaže, tekst zakona biti predat parlamentu na usvajanje. 

FAZ podseća da modernizacija uprave za Brnabićku nije posve novi dosije: ona je deset meseci već bila ministarka javne uprave pre nego to je politički otac Vučić uzdigao u njenu sadašnju funkciju. 

Posebno joj je, kaže, bitno da ojača IT-sektor u Srbiji. 

U tom cilju, piše dalje FAZ, ona, koja je studirala na univerzitetu Hull u Velikoj Britaniji, ne želi samo da podstiče inovativne firme i parkove tehnologije nego pre svega obrazovanje i to još od osnovne škole. 

Brnabić je najavila da će sa početkom nove školske godine informatika, kao obavezni predmet, biti uvedena od petog razreda. 

U skladu sa time će biti prilagodjeni i nastavni planovi, zaključila je premijerka Srbije.