Broj poljoprivrednih osiguranika konstantan od poplave do poplave

Osiguranje poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji nije dovoljno razvijeno, a mogućnost razvoja tog sektora zavisiće ili od osiguranja proizvodnje ili od sve promenjlivijih vremenskih prilika, ocenjeno je na panelu o klimatskim promenama „Za koga će biti mesta na Nojevoj barci?“ koji je održan na konferenciji „Rizici novog doba“.

Tokom diskusije je navedeno i da će rast globalnog bruto domaćeg proizvoda do 2050. godine usled prirodnih nepogoda biti za oko tri odsto manji, odnosno za 7.900 milijardi dolara.

Đorđo Markeđani, predsednik IO DDOR Novi Sad, naveo je da će, kao i prethodnih godina, poljoprivreda biti najviše pogođena aktuelnim poplavama, a da podaci kojima ta kompanija raspolaže već sad ukazuju da sezona zbog vremenskih neprilika neće biti dobra.

On je kazao i da u Srbiji i regionu, čak i nakon poplava proteklih godina, osiguravajuća društva nisu zabeležila značajniji broj osiguranika, a navodi da bi odgovor na trenutno stanje mogle da budu edukacija i mere javne politike.

„Nada nije dovoljna. Rast premija bi povećao i BDP, investicije… U Vojvodini beležimo veću stopu osiguranosti, ali su to pretežne velike agri-kompanije. U proseku, svega 12 odsto poljoprivrednog zemljišta u Srbiji je osigurano“, rekao je Markeđani.

Sandra Nedeljković iz Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima Vlade Srbije navela je da se, po međunarodnoj metodologiji, šteta od poplava koje su pogodile Srbiju 2014. godine procenjuju na 1,7 milijardi dolara, od čega su 1,4 milijarde predstavlja direktne gubitke.

Ona je dodala i da država od 2016. godine, zbog zakonskog okvira, pruža pomoć i naknadu od šteta samo za štetu koju ne pokriva osiguranje.

„Moramo da jačamo svest, rizik će se prabaciti na građane, a skoro 30 godina nismo ulagali u prevenciju (šteta prouzrokovanih elementarnim nepogodama)… Iako Srbija subvencioniše 70 odsto osiguranja od nepogoda u poljoprivredi, to se ne koristi“, zaključila je Nedeljković.

Dodala je i da Ministarstvo finansija i Kancelarija trenutno rade na desetogodišnjoj proceni štete od elementarnih nepogoda.

Klimatolog sa Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu Vladimir Đurđević kazao je da je smanjenje zagađenja koje je rezultat zabrana kretanja i okupljanja samo na kratak rok usporilo klimatske promene, a da je industrija sve pozitivne efekte nastala iz pandemije pokušala da nadoknadi u proteklih mesec dana.

„(Ekologijom) ne želimo da smanjimo potrošnju, naprotiv, želimo da proizvodimo još više energije… Najgore što može da nam se desi je globalna svađa tokom haotične situacije“, dodaje Đurđević.

Konferenciju „Rizici novog doba“ organizovali su portali www.sveonovcu.rs i www.sveoosiguranju.rs.