Naš strah je bio i ostao da će projekat i način na koji je Agencija za energetiku Srbije osmislila izuzeće novog gasovoda iz pravila Evropske unije doprineti dominaciji Gasproma i Srbijasa na tržištu gasa u Srbiji, ovako odluku Agencije za energetiku Srbije u vezi sa izgradnjom gasovoda kroz Srbiju kojim bi se ona povezala na gasovod Turski tok, za
Radio Slobodna Evropa (RSE) zamenik direktora Sekretarijata Energetske zajednice (EZ), Dirk Bušle.
U intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) Bušle navodi da će ovo regulatorno telo Evropske unije, čije mišljenje nije obavezujuće, ali bi moglo imati posledice po evrointegracije Srbije, naredne korake utvrditi nakon nastavka dijaloga sa srpskom stranom.
Savet Agencije za energetiku Srbije je 5. marta doneo konačno rešenje o izuzeću novog gasovoda od obaveza pristupa treće strane i od obaveze vlasničkog razdvajanja delatnosti proizvodnje i snabdevanja prirodnog gasa. Novi gasovod trebalo bi da gradi mešovito rusko-srpsko preduzeće Gastrans, u većinskom ruskom vlasništvu.
U saopštenju Agencije za energetiku stoji da je Agencija rešenje donela „uzevši u najvećoj mogućoj meri u obzir mišljenje Sekretarijata Energetske zajednice“.
Na pitanje kako vidi odluku regulatornog tela u Srbiji i da li je mišljenje Agencije za energetiku Srbije u skladu sa pravilima Evropske unije (EU), Bušle je odgovorio:
„Pre svega, mi još nismo zvanično dobili odluku, ono što smo videli je verzija koja je objavljena na internetu, na nju smo manje-više naišli slučajno i zaista, primetili smo da ono što je srpski regulatorni organ odlučio ne uzima u obzir sve preporuke Energetske zajednice. Mi smatramo da su ove preporuke ključne, zbog toga što, ukoliko želite da dobijete izuzeće od Trećeg energetskog paketa, a to je pravilo koje ujedinjuje celu Evropu u načinu na koji sektorom gasa treba da se upravlja i na koji način je on organizovan, dakle u slučaju da želite da vam se odobri takvo izuzeće, morate ispuniti određenu listu kriterijuma.
U svojoj proceni oni su čekirali sve kriterijume. Jedan od njih i možda i najupadljiviji kriterijum u pogledu kog su imali negativan zaključak bio je uticaj projekta na tržište gasa u Srbiji.
„Tržište gasa u Srbiji je prilično čudno, u smislu da njime dominiraju dva ključna igrača, to su Gasprom i Srbijagas“, isti oni igrači koji su akcionari novog, planiranog projekta. Naš strah je bio i ostao da će projekat i način na koji je Agencija za energetiku osmislila izuzeće (projekta od pravila EU, prim. aut.) doprineti dominaciji dva preduzimača Tržište gasa u Srbiji je prilično čudno, u smislu da njime dominiraju dva ključna igrača, to su Gasprom i Srbijagas, isti oni igrači koji su akcionari novog, planiranog projekta. Naš strah je bio i ostao da će projekat i način na koji je Agencija za energetiku osmislila izuzeće (projekta od pravila EU, prim. aut.) doprineti dominaciji dva preduzimača na srpskom tržištu gasa i to na način koji na veoma dug period onemogućava novim igračima da uđu na tržište i da donesu konkurenciju na tržište gasa u Srbiji“.
Upravo zbog toga su konkretno tražili ono što zovu „mere likvidnosti“. Oni su zatražili preko Agencije za energetiku od Gasproma i Srbijagasa kao akcionara novog gasovoda, takozvanog projekta Gastrans, da omoguće da se gas nađe na tržištu i da ponudi drugim potencijalnim tržištima gasa da uđu na tržište Srbije.
„Smatrali smo da to nije samo jedan način, i to ključan način da se uzme u obzir naša zabrinutost u vezi sa uticajem na konkurenciju, već je to takođe šansa za Srbiju. To bi stvorilo šansu da se država (Srbija) pretvori ne samo u tranzitnu teritoriju za ruski gas namenjen drugim tržištima, već da postane regionalno gasno čvorište. To bi bilo lepo osmišljeno tržište za prodaju ruskog gasa i potencijalno drugih proizvođača. Verovali smo da će cela Srbija od toga imati koristi. Sada je regulator (Agencija za energetiku Srbije) odlučio da ne uključi to u svoju odluku. Zbog toga smo zabrinuti na uticaj koji će ovaj projekat imati na konkurenciju“, rekao je sagovornik Radija Slobodna Evropa.
