Trojica žitelja čačanskog kraja smatraju da ih je, samo zbog naplate poreza, Gradska uprava preko noći proglasila bogatima, pa traže pomoć Ustavnog suda.
Krajimir Jakovljević iz Atenice i Ljubiša Tomašević iz Kulinovaca podneli su Ustavnom sudu Srbije inicijativu za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti dve odluke o porezu na imovinu za područje grada Čačka.
Oni tvrde da su, kao i svi meštani koji takođe žive na periferiji, preko noći proglašeni bogatašima, samo da bi platili što veći porez, piše Politika.
„Odluka o utvrđivanju elemenata poreza na imovinu za teritoriju ovog grada, od 30. novembra prošle godine, uvrstila je u istu, prvu zonu, svu imovinu u granicama generalnog plana naselja Čačak. Tako su zgrade u strogom centru Čačka i u nekom selu pod Jelicom potpuno izjednačene po ceni kvadratnog metra, a razlikuju se jedino u veličini. Građani su, na taj način, dovedeni u nejednak položaj, pa smatram da gradske odluke nisu u saglasnosti sa Ustavom RS i Zakonom o porezu na imovinu“, kaže za „Politiku” Dragana Aleksić, advokat iz Čačka i punomoćnik podnosilaca inicijative.
Ona tvrdi da je prva zona obrazovana nezakonito, i njome su izjednačene nepokretnosti koje se nikako ne mogu meriti po vrednosti. Advokat pretpostavlja da je jedini razlog za to, u stvari, veće poresko zahvatanje od građana. Pri tome je, pomenutim odlukama Skupštine grada, za kvadratni metar nepokretnosti za poslovne zgrade i građevine namenjene obavljanju delatnosti utvrđena cena od čak 148.103 dinara po kvadratu, podjednako i bez obzira da li je reč o kafiću na Gradskom šetalištu u Čačku ili o stolarskoj baraci na planinskom obronku.
U inicijativi se navodi da je Gradska uprava za poreze, na temelju takve tarife, procenila dve proizvodne hale Krajimira Jakovljevića u nestvarno visokom iznosu, od 4,4 miliona i 8,2 miliona dinara, iako je reč o radionicama u Atenici izgrađenim još 1970. godine za proizvodnju stolarije. Po istoj računici, brvnara od 35 kvadrata u Ljubiću u vlasništvu trećeg podnosioca ustavne inicijative koji nije želeo da mu se pominje ime, procenjena je, radi obračuna poreza, na 4,35 miliona dinara. A Tomaševićev sportski balon u Kulinovcima na čak 127 miliona dinara, što je, kažu, nerealno i neprimereno visoko.
Ljubiša Tomašević je sam sastavio i Gradskoj upravi za lokalnu poresku administraciju podneo žalbu protiv svog poreskog rešenja, dokumentujući da mu je obaveza uvećana čak 400 odsto. Kaže da je za taj balon od 911 kvadrata, „kojeg ozbiljan vetar može lako da preseli od Čačka do Kragujevca”, lane platio 217.915 dinara poreza, dok mu je za ovu godinu na istu imovinu razrezano čak 938.439 dinara.
„Upoređujući uslove života u Čačku, stanje privrede, broj iseljenih, smanjenje broja stanovnika i tržišne cene nekretnina ali stvarne a ne zamišljene, ove godine nam je mnogo teže nego lane. Zbog toga, i pored pažljivog čitanja rešenja, ne mogu da proniknem u tajnu modela za obračunavanje poreza na imovinu u Čačku“, navodi Tomašević.
U žalbi, zatim, dodaje:
„Oni koji su osmislili ovakav način pljačkanja sopstvenog stanovništva očigledno nisu dorasli poslu i poverenom javnom ovlašćenju. Ili, možda smišljeno i zlonamerno idu naruku vlasnicima nekretnina na Gradskom šetalištu, u centru grada, a sve na teret vlasnika po brdima, na Ljubiću, Topalovom brdu i Kulinovcima, ili u poljima, Kulinovačkom, Ljubićkom, Ateničkom i Jezdinskom“.
Tomašević na kraju žalbe „ljubazno moli drugostepeni organ da žalbeno rešenje ukine i vrati na ponovno odlučivanje”. Veli, takođe, da očekuje „razumnije utvrđivanje poreske obaveze”, saglasno stvarnoj vrednosti njegovog balona i lokacije na kojoj je postavljen.
