Čak tri državne institucije nisu registrovale propuste na izgradnji auto-puta od Uba do Lajkovca

Čak tri državne institucije nisu registrovale propuste na izgradnji auto-puta od Uba do Lajkovca, pišu Večernje novosti.

Čak tri državne ustanove su bile angažovane kao nadzorni organ na deonici od Uba do Lajkovca, ali nijedna nije registrovala propuste na terenu zbog kojih je Ministarstvo građevinarstva podnelo krivičnu prijavu protiv bivšeg ministra Milutina Mrkonjića i još 13 osoba, među kojima su i predstavnici izvođača i nadzora.

Kontrola je prvo bila poverena Institutu za puteve i Saobraćajnom institutu CIP, a kada je ugovor sa njima istekao, jer su se radovi odužili, nadzor su obavljali Koridori. Deonica je, međutim, tri meseca bila bez ikakve kontrole, pa podnosioci prijave sumnjaju da je do ugradnje gline u asfalt došlo tačno u tom periodu. 

U prijavi piše da se Mrkonjić tereti za zloupotrebu službenog položaja, jer nije obezbedio sredstva u budžetu za realizaciju ugovora za stručni nadzor tokom prva tri meseca 2013, pa je ova deonica u tom periodu ostala bez nadzora. 

„Time je omogućeno da se kroz zajedničku aktivnost izvođača radova i ovlašćene laboratorije na poslovima izgradnje auto-puta, u kolovoznu konstrukciju, suprotno propisima i tehničkim standardima ugrađuje nekvalitetan materijal“, navodi se u krivičnoj prijavi. – Radovi su verifikovani atestima i odobrenjima od strane ovlašćene laboratorije, kao zadovoljavajuće izvedeni, u skladu sa standardima i pravilima struke. 

Za analize na ovoj deonici je bila zadužena Centralna putna laboratorija (CLP) iz Veternika, koju je angažovao „Planum“. Ona je trebalo da proverava kvalitet svih obavljenih radova i ugrađenih materijala, dok je kao nezavisna, koja ima obavezu da kontroliše 10 odsto uzoraka, bila angažovana laboratorija iz Instituta za puteve. 

Sagovornik Novosti, koji je želeo da ostane anoniman, kaže da u dokumentaciji piše da je ovlašćena laboratorija, CPL, dnevno primala i odobravala i više od šest slojeva nasipa, što je van svih propisa. 

„Nasip se pravi u slojevima, tako da se zbija i kvasi, a tek sutradan se može dodati sledeći sloj“, objašnjava izvor. 

U papirima se navodi da je jednom prilikom, istog dana, odobreno čak 11 slojeva. To znači da je „peglana“ dokumentacija i da oni uopšte nisu izlazili na teren dinamikom koja je bila obavezna. Ako je visok nasip, čak mora da se sačeka da prođe zima, jer ima sleganja. Laboratorija na kraju daje izveštaj da su ti slojevi dobro zbijeni.