Čeka nas zatvaranje termoelektrana, potrebna veća ulaganja u obnovljive izvore energije

U skladu sa preuzetim obavezama koje je propisala Energetska zajednica, Srbija bi trebalo da smanji emisiju štetnih gasova, što će uticati na cenu struje koja će morati da se nadoknadi nakon gašenja nekoliko termoelektrana u naredne tri godine.

O tome, ali i o trgovini zelenom energijom koja se dobija iz obnovljivih izvora bilo je reči na panelu „Energija koja čuva planetu“ u organizaciji kompanije „E-nergia gas and power“.

„Emisija sumpor-dioksida u TE Nikola Tesla A i B u Srbiji pet puta je veća od dozvoljene granice. Sumpor-dioksid je najveći problem na nivou cele Srbije. Srbija je radi smanjenja emisije štetnih gasova odabrala da zatvori TE Kolubara A2, bojleri 3, 4 i 5, TE Morava u junu 2022, zatim Kolubaru A, bojler 1 i Kolubaru A5 u decembru 2023. godine,“ podseća Janez Kopač iz Energetske zajednice sa sedištem u Beču. 

Sve to, prema njegovim rečima predstavlja struju od nekoliko hiljada megavata, koju Srbija mora da nadoknadi.

„Jedan način je da uvozi struju, drugi su investicije u obnovljive izvore. Termoelektrane koje ostanu u upotrebi, moraće da ugrade filtere. Skoro su takvi filteri ugrađeni u TE Ugljevik u Republici Srpskoj. To je velika investicija, koja je koštala između 70 i 80 miliona evra i to treba dodati ceni struje iz termoelektrane na ugalj,“ kaže Kopač.

TEŠKOĆE U REALIZACIJI PROJEKATA

„U regionu Zapadnog Balkana postoje teškoće u vezi sa realzacijom većih projekata energetske efikasnosti, u pitanju mali projekti, tržište nije dovoljno sazrelo. U Srbiji smo pre deset godina ušli u posao uvođenja digitalnih brojila, čime bi se smanjili gubici u mreži Elektroprivrede Srbije, ali još nismo uspeli da ga realizujemo, zbog neefikasnosti i problema u implementaciji“, kaže Dubravka Negre iz Evropske investicione banke (EIB).

Za bolju realizaciju projekata energetske efikasnosti u Srbiji, potrebni su im, kako naglašava Negre, partneri u implementaciji dok će EIB učestvovati u finansiranju.

Podseća i da će uskoro prestati sa finansiranjem projekata u okviru kojih se energija dobija iz fosilnih goriva, uključujući i gas.

„Spremni smo da investiramo u obnovljive izvore energije i u sve što ima veze sa cirkularnom ekonomijom. U Srbiji smo do sada u obnovljive izvore investirali sa više od 500 miliona evra u vetroparkove, biogasna postrojenja, proizvodnju biomase,“ kaže Slavko Carić, predsednik izvršnog odbora Erste banke.

Podsetio je da subvencije komercijalne banke ne mogu da obezbede, jer zbog svog načina poslovanja nemaju tu mogućnost, a do sada su ih u Srbiji dobijali od Evropske komisije i od Nemačkog ministarstva finansija.

PRIMERI IZ POSLOVNE PRAKSE

„Obnovljivi izvori mogu da budu jeftiniji, do tog zaključka sam došao 1999. godine kada sam želeo da smanjim troškove svoje kompanije. Tada samo odlučio da uđemo u posao izgradnje solarnih elektrana za nas i naše partnere. Danas ta kompanija radi na sa zadatkom da smanji cenu energije koju trošimo i emisiju CO2,“  kaže Zoran Bojović vlasnik kompanije Noleko.

„Prošle nedelje smo imali više od 100 zahteva klijenata koji žele da im ugradimo solarne panele na kućama. Svest ljudi (o obnovljivim izvorima) već postoji. Trenutno imamo oko 10 hiljada potrošača kojima isporučuju energiju iz obnovljivih izvora. Ali mora da se promeni svest političara, ljudi koji donose odluke i svest ljudi u institucijama,“ ocenio je suvlasnik kompanije „E-nergia gas and power“, Svetislav Bulatović.

Učesnici panela ocenjuju da na smanjenju potrošnje struje mora da se radi mnogo više, pre svega kroz motivaciju ljudi da investiraju u izolaciju objekata, što mora da subvencioniše država.

Slavko Carić iz Erste banke, podsetio je da je sada interesovanje za kredite tog tipa u Srbiji jako malo, kao i da su u okviru projekta obnove fasada na kućama imali saradnju sa gradskim vlastima u Beogradu.

Čedomir Savković