Cene domaćeg autobuskog saobraćaja kao u Nemačkoj

Cene prevoza autobusom u međumesnom saobraćaju u Srbiji i Nemačkoj su gotovo identične.

A prosečan srpski i nemački džep ne mogu da se porede. I u samom udruženju autobuskih prevoznika, „Srbijatransport“, tvrde da su povratne i karte u jednom pravcu skupe za naše građane, pišu Večernje novosti.

Država je već povukla prve poteze kako bi uredila tržište. Uvedene su rigorozne kontrole ne bi li se eliminisali nelegalni prevoznici, a Ministarstvo finansija obećalo je da će za međumesni linijski prevoz PDV biti smanjen sa 20 na 10 odsto u narednoj godini.

Legalni prevoznici će imati više putnika i uz smanjenje poreza cena će svakako ići dole. Ali, do 2016. i ispunjenja obećanja države, građani Srbije će se od jednog do drugog grada u zemlji prevoziti po „nemačkom cenovniku“. 

Slobodno formiranje cena na snazi je u ovom sektoru. U Srbiji su evidentirana čak 644 prevoznika u javnom prevozu putnika od kojih oko 180 ima registrovane redove vožnje. Poskupljenja karata nije bilo. 

Konkurencija je i te kako oštra, jer na primer samo na liniji između Beograda i Kragujevca dnevno ima 58 polazaka, a u zavisnosti od prevoznika povratna karta staje između 840 i 1.340 dinara. 

Do, na primer Velike Plane, koja je od Beograda udaljena 100 kilometara, najniža cena u jednom pravcu je 490 dinara, a najskuplja 760. Prema računici „Srbijatransporta“ realna cena na 100 kilometara, uz plaćanje svih troškova i obaveza koje prevoznik ima prema državi i zaposlenima, iznosi između 730 i 830 dinara. To znači i da prevoznici voze putnike ispod cene. 

„Cene su veoma različite”, navodi Goran Aleksić, generalni direktor „Srbijatransporta“. 

„Na primer od Beograda do Užica razlika u zavisnosti od prevoznika može da bude i do 50 odsto. Izuzetno je velika konkurencija. Legalni prevoznici plaćaju državi za sve obaveze čak 50 dinara po pređenom kilometru. Dažbine su previsoke i sa ovim cenama ne možemo da pokrijemo troškove, a sa druge strane zbog tih nameta građani u odnosu na svoju platu, plaćaju visoke cene karte kao da smo na zapadu”, objašnjava Aleksić. 

Beogradska autobuska stanica BAS, kako tvrdi Dragan Vučičević, zamenik direktora, beleži porast broja putnika za jedan odsto: 

„Ne putuju građani svaki dan, tako da ne mislim da je cena povratnih karata veliki udar na njihov standard. Sa naše stanice saobraća više od 120 prevoznika, pokriven je polascima svaki grad u Srbiji. I to su sada dobri autobusi, klimatizovani, sa TV ako su duge linije, komforni, a ne kao nekada kada su saobraćali krševi”, kaže on.