Cene drastično različite od radnje do radnje

Najosnovnije namirnice – ulje, brašno, mleko, jogurt istih dobavljača, često se u domaćim prodavnicama razlikuju u ceni i do 50 odsto.

Ponekad, po ceni kilograma ili litra mogu se kupiti dva. Brašno „fidelinka“ trenutno u trgovinama košta od 39 do 59 dinara. Litar suncokretovog ulja „Vital“ ima raspon od 109 do 121 dinar, zavisno od prodajnog lanca, varira za 11 odsto, a standardno pakovanje margarina „dobro jutro“ prodaje se od 72 do 99 dinara.

Većina prodajnih kuća u Srbiji osnovne namirnice prodaje na vikend, nadeljnoj, dvonedeljnoj, a neki i na mesečnoj akciji. 

Jogurt „moja kravica“ od litra može da se kupi za 79, ali i za 112 dinara, što je razlika od čak 43 odsto. Slično je i sa mlekom „megle“, čija cena varira za oko 32 odsto, ili od 75 do 99 dinara. 

Tolike razlike u cenama istih proizvoda još jednom pokazuju koliko se od radnje do radnje može uštedeti. U zavisnosti od kraja grada u kom žive, kupci za iste namirnice odvajaju različite sume novca.

„Ovako visoki rasponi u cenama istih namirnica znak su da ne funkcioniše tržište. Problem je što nemamo informacije o cenama na jednom mestu. To bi u startu snizilo cene za nekoliko procenata“, kaže Petar Bogosavljević, predsednik organizacije za zaštitu potrošača. 

Najdrastičnije razlike su kod svežeg mesa i prerađevina, kao i kod kora za pite i gibanice, proizvedene od brašna istog tipa i dobavljača, koje se prodaju od 69 do 110 dinara. Kafa istog proizvođača od 200 grama košta od 149 do čak 230 dinara. 

Zbog niskog standarda i slabe kupovne moći, trgovci sve pažljivije određuju cene. To je osetljiv posao, jer je ekonomska kriza donela i pad prometa. Saradnik IZIT-a ekonomista Saša Đogović kaže da su cene, i pored rasta PDV sa osam na 10 odsto početkom godine, na nižoj koti nego u prvom mesecu prošle godine, što je posledica izuzetno niske kupovne snage stanovništva i postepenog usklađivanja poslovanja trgovačkih lanaca sa standardom prosečnog potrošača.