Pad realnih zarada počeo je još u oktobru prošle godine, kada su zarade bile realno manje za 0,8% u odnosu na oktobar 2021. godine, a nisu svi sektori jednako stradali.
Trend pada realnih zarada se nastavio, pa je u martu ove godine, prema podacima Ministarstva finansija, realna zarada u proseku manja za 1,5% nego pre godinu dana. Usled smirivanja inflacije, pad realnih zarada je smanjen, pa je prema avgustovskim podacima Ministarstva finansija realni pad zarada 0,1% za prvih šest meseci.
Posebno su pogođeni zaposlenih u javnom sektoru: neto zarada je u aprilu 2022. godine bila za 3,3% manja nego u aprilu 2021. godine, da bi u martu ove godine bila realno manja za čak 5,4% nego godinu dana.
Najgore su prošli zaposleni u javnim preduzećima, kojima je zarada u martu čak za 13,8% niža nego pre godinu dana.
U sektoru obrazovanja i kulture, realni pad neto zarada počeo je još u septembru 2021. godine, tako da oni već 18 meseci svakog meseca beleže pad standarda.
Kao što ministar finansija Siniša Mali stalno naglašava, mora se računati kumulativno, pa pad standarda iz marta 2023. godine ne pokazuje ukupan pad realnih zarada, već treba uračunati i pad realnih zarada iz marta 2022. godine.
Kada se to učini, ukupan kumulativni pad standarda u ovom sektoru je u martu 2023. iznosio više od 5% u odnosu na 2021. godinu.
Zdravstvo je takođe žestoko stradalo: realna zarada je počela da pada još u decembru 2021. godine. Kada se izračuna kumulativan pad za dve godine, u martu 2023. godine realna zarada u zdravstvu niža je za 8,7%!
Jedini koji su nešto „profitirali“ su penzioneri: zahvaljujući vanrednim povećanjima penzija u martu ove godine, oni imaju rast primanja od 5%. To je ipak relativno, jer su u martu 2022. godine imali realni pad penzija od 3,4%, pa kad se, kako ministar finansija Siniša Mali voli da ponavlja, računa kumulativno, realni rast penzija je svega 1,4%.
Treba reći da su penzije imale realni pad počev od novembra 2021. godine, pa sve do januara 2023. godine, kada su prvi put zabeležile realni rast (ali na negativnu osnovu, pa je on tek 1%).
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Dosadašnji direktor N1 televizije Igor Božić danas je udaljen sa posla, saznaje Vreme. Božiću je zvanično saopšteno da je razrešen sa funkcije direktora ove televizije. Trenutni status Božića je „zaposlen al...
Trend koji je počeo prošle godine odlaskom pojedinih investitora iz zemlje dobio je svoju godišnju statistiku koja nam govori da je u prerađivčkoj industriji najviše osoba ostalo bez posla - čak 11.510 radni...
Krađa ličnih podataka građana iz privatnih i državnih baza ponovo je otvorila pitanje digitalne bezbednosti i privatnosti. Nakon nedavnog curenja osetljivih podataka iz zdravstvenih kartona pacijentkinja jed...
U Srbiji je u prva dva meseca 2026. godine ostvaren deficit republičkog budžeta u iznosu od 70,5 milijardi dinara, što je bolje od budžetskog plana za 33,1 milijardu dinara, s obzirom da je planiran deficit ...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
