Ćulibrk: Stanje u budžetu nikad gore

Stanje u budžetu je nikad gore nego u prva tri meseca 2014, a ušteda od 10 odsto u javnom sektoru je ništa koliko nam treba, kaže urednik NIN-a Milan Ćulibrk.

„Deficit je 620 miliona evra od januara do marta, ako se tim tempom nastavi bićemo na neizdrživom deficitu od skoro 2,5 milijarde“, rekao je Ćulibrk u Kažiprstu.

On je upozorio i da nije nemoguće da ove godine Srbija upadne u recesiju, jer već godinama igra na ivici bankrota, a da sada sve zavisi od poljoprivrede uzdrmane poplavama i velikim štetama.

Govoreći o najavljenim reformama, on ističe da se o tome govori već godinama, da je sve rečeno sto puta i da svi praktično znaju šta treba raditi, a da je pitanje samo hoće li to neko da uradi. Najavljeno je i da će mere biti teške, a govorilo se i o protestima. Urednik NIN-a u susret 1. maju kaže da ne veruje da će ih biti.

„Setimo se, bilo je dovoljno 2.000 radnika da izađe da se zaustavi zakon o radu i još tri zakona. To je moguće, ali ja ne verujem da će se to desiti. Postoji stabilna većina, a ni predstavnici sindikata nemaju snagu. Snagu su im oduzela ta 158 poslanika. To znači da ako Vučić zaista hoće da sprovede ove reforme, samo od njega zavisi. Ima otvoren prostor“, kaže Ćulibrk. 

Ćulibrk je naveo i da se država osim najgore situacije u budžetu suočava i sa najmanjim brojem zaposlenih, bez obzira na neke objavljivane rezultate, a navodi i da su budžetske brojke koje je prikazao ministar Lazar Krstić po prvi put istinite. 

„Godinama se mnogi rashodi nisu knjižili i Krstić je tu u pravu. Troškovi su se vešto skrivali, iako to nije moglo da se krije od MMF. Sada je to sve prikazano i ako pogledate mi smo unazad 7-8 godina napravili ukupno milijardu, a potrošili osam milijardi evra koje nismo imali“, rekao je Ćulibrk. 

Takvo ophođenje je dovelo do toga da smo se konstantno zaduživali i da ove godine plaćamo milijardu evra kamate, sledeće godine 1,2 milijarde, a one tamo 1,4 milijarde. 

„Nijedna porodica ne bi sebi dopustila da se tako ponaša. A sa državom bi trebalo da je isto. Blizu smo granice i na ivici smo bankrota“, rekao je on. 

Na konstataciju da je većina vlade ista u prethodne dve godine i da je isti ministar donosio raniji budžet, Ćulibrk kaže da će prvi dokument koji će pokazati da li ova vlada ozbiljnio misli jeste rebalans budžeta. 

„Imali smo rekonstrukciju i dva rebalansa, a godinu smo završili tako da budžet potpuno odudara od onoga što zakon predviđa. Svako ministarstvo je kršilo zakon o budžetu, nije bilo novca za nabavke, vlada je raspoređivala novac, a to se tako ne radi. Sada mora da bude drugačije“, rekao je Ćulibrk. 

On je rekao i da u kabinetu novog premijera sedi mnogo istih ljudi, a povodom „rokade“ ministra energetike i saobraćaja je rekao da nije pristalica teorija zavere, ali da je možda bilo nekih želja sa strane.

Ćulibrk je istakao da je protivnik linearnog smanjivanja plata u javnom sektoru, jer će na udaru tako biti i oni koji platu zarade radeći od prvog do poslednjeg minuta radnog vremena i oni koji ni ne dolaze na svoja radna mesta.

„Tih deset posto nije ništa koliko mora da se uštine. Bojim se da će ponovo da se štedi na kapitalnim investicijama. Rashodi za njih su uvek ubedljivo ispod plana, a sve ostalo bude tu negde, naročito za plate i penzije. Jedino se štedi na kapitalnim investicijama, a mi tako decenijama krademo od sopstvene dece i sopstvene budućnosti“, rekao je Ćulibrk. 

On kaže da Srbija 20 godina ne može da završi koridor koji će Evropa uskoro izbrisati sa svojih mapa i da sve vreme na štedimo na jedinoj stvari koja može sama sebe da otplaćuje, diće BDP i angažuje nove radnike. 

„Nebitno je da li je to put ili infrastruktura za IT, ne možete očekivati neki rast, ako nemate put za kamion koji prevozi robu“, kaže Ćulibrk. 

Ćulibrk je zaključio i da Srbiju nije doveo do ove situacije neoliberalni koncept. 

„Naježim se kad čujem da je za Srbiju kriv neoliberalni koncept, pa tih 150 fabrika bi bile zatvorene 6. oktobra da je ovde u pitanju neoliberalni koncept. Ovde je na delu najgori državni intervencionizam. Ovo nema veze sa tržištem, ministar odlučuje ko će koliko da dobije“, kaže Ćulibrk.