Da bi srpska rakija postala domaći brend neophodna je pomoć države

Šta stoji na putu srpske rakije da postane regionalni i globalni brend i kako će na njenu proizvodnju uticati povećanje akciza na nivo uvoznih alkoholnih pića, koje se najavljuje do nove godine, a na šta nas obavezuju evropska pravila.

Zakon je jasan: rakijom sme da se nazove samo piće dobijeno fermentacijom 100 odsto voća. To je velika prednost u odnosu na zemlje koje nacionalna pića prave od pirinča ili kukuruza. Ali da bi zauzeli više mesta na inostranim rafovima, proizvođači kažu da je potrebna državna strategija i pomoć, pre svega pri izvozu.

„Prilikom izvoza u Kinu, priprema dokumentacije, prevod, uključujući i prevod etikete i usklađivanje sa njihovom laboratorijom, trajalo je od devet meseci do godinu dana. Nama nije do kraja jasno šta država planira sa ovim pićem i da li ima ozbiljne planove“, ukazuje Dimitrije Stevanović iz „Rakija bara“.

U zemlji u kojoj se voće relativno lako i jeftino uzgaja, voćnu rakiju proizvodi svega 400 registrovanih destilerija, a tek tridesetak njih uspe i da je izvozi. Oko šezdeset odsto alkoholnih pića u Srbiji se proda u ilegalnim tokovima. Inače, dve trećine proizvođačke cene rakije jesu takse.

„S te strane država bi trebalo da nađe neki mehanizam i da zaštiti domaće proizvođače i proizvodnju rakije kao nacionalni proizvod, i time i olakša ambijent za rad. Bez uvođenja standardizacije i jasnog definisanja kvaliteta proizvoda, mi nikada nećemo moći ni da budemo konkurentni“, napominje Ivan Urošević iz Grupacije proizvođača rakije u Privrednoj komori Srbije.

Ohrabruje podatak da se sve više piju visokokvalitetne voćne rakije i to uglavnom umesto viskija, kažu poznavaoci domaćeg tržišta. Ali da bi šljivovica postala prepoznatljivo piće iz Srbije i uz druge voćne rakije osvojila svetsko tržište, neophodno je sistemsko delovanje države. 

„Ništa se decenijama ne radi na zaštiti geografskog porekla u međunarodnim okvirima, odnosno zaštiti tehnologije. Lako je zaštititi žig, brendove, ali tehnologiju kao što su Francuzi zaštitili konjak, Meksikanci tekilu – mi nemamo“, ukazuje Ninoslav Nikičević sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. 

I oni koji je proizvode, ali i oni koji je piju saglasni su: rakija ima potencijal da postane globalni brend. Ipak, stručnjaci kažu, pre toga je neophodno uvesti strože kontrole i pre svega sprečiti da se rakijom nazivaju proizvodi od rafinisanog alkohola sa dodatkom veštačkih voćnih aroma.