Vesti iz zemlje

10.03.2014. 00:53

Politika

Autor: Nova Ekonomija

Da li će nam kredit UAE zaista rešiti probleme?

I pored arapskog zajma i dalje ćemo se zaduživati da bismo „ispeglali“ budžetski minus, ali i vratili dospele dugove.

Kako piše politika, i pored povoljnog zajma od Ujedinjenih Arapskih Emirata od milijardu dolara, na deset godina uz kamatu od svega dva odsto, javnim finansijama ove godine ništa neće biti bolje.

O nekom „ozdravljenju” teško može biti reči. Štaviše ostaće bolesnik, možda čak teži nego lane. Jer, minus u državnoj kasi mogao bi da dostigne visokih sedam do osam odsto BDP, što znači da bi nam budžetska potrošnja mogla biti 2,5 milijardi evra. Zbog toga je, uostalom, ministar finansija Krstić i najavio rebalans budžeta. 

S druge strane, za naplatu dospevaju dugovi teški četiri milijarde evra za glavnicu i kamatu. I sve to u situaciji kada privredna aktivnost ne nagoveštava osetniji rast, već pre stagnaciju. 

Da li je u takvoj situaciji povoljni arapski zajam uopšte moguće potrošiti na bilo šta drugo osim za popunjavanje mnogih budžetskih rupa? Da li budžetsko trošenje na tekuće izdatke uopšte može da ima alternativu u prevremenoj otplati skupih kredita, investicijama, pomoći privredi i zapošljavanju? 

Predsednik Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić izjavio je da će novac od kredita, koji bude stigao u Srbiju iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, delom biti izdvojen i za otvaranje novih radnih mesta. 

On je najavio da će se novac, zbog znatnog budžetskog deficita jednim delom trošiti na vraćanje najnepovoljnijih kredita koji su uzimani s kamatom od 7,5 odsto u vreme vlade Mirka Cvetkovića, a deo će se izdvojiti za „naš prioritetni plan – otvaranje novih radnih mesta”. Stručnjaci su, međutim, skeptični. Pribojavaju se da će i ovaj novac završiti u tekućoj potrošnji. 

Ekonomista Ljubomir Madžar smatra da će taj zajam biti potrošen na tekuće izdatke, odnosno na plate i penzije. Po njemu, mi nismo u situaciji da forsiramo razvojne planove. 

„Taj novac nije dovoljan za sve naše potrebe i planuće vrlo brzo. Nama gori tlo pod nogama i baš zato će se te pare potrošiti na tekuće izdatke. Zaduživanje s arapskim zajmom ne prestaje, već će morati da usledi novo, a kamate su sve veće, pogotovo za nas zbog rizika zemlje“, kaže Madžar. 

Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić kaže da se u slučaju arapskog zajma radi o velikom novcu, ali nedovoljnom da se saniraju naši najveći problemi. 

„Moja je preporuka da se tom milijardom dolara pokrije minus u kasi kako bi se budžetski deficit upristojio na bar 4,5-5 odsto BDP-a što je nivo pre ili na početku krize. Time bi se zaustavio i rast javnog duga, a mi na svaki mogući način to treba da zaustavimo“, kaže Savić. 

Po njemu, nije sporno da bi bilo najbolje da se novac uloži u realni sektor, jer bi korist od toga došla u vidu zapošljavanja, većeg izvoza, stabilnosti punjenja državnog budžeta, ali je problem što takvo usmeravanje novca ne daje rezultate odmah, a mi sada imamo prečih briga. 

Ministar finansija Lazar Krstić je rekao da svakako „nije dobro što se zadužujemo u ovolikoj meri da bismo finansirali budžetski deficit, ali ukoliko to činimo, dobro je da to radimo uštedama koje iznose oko 40 miliona dolara godišnje, jer onda ne moramo da štedimo na drugim mestima”. Krstić je upozorio da smo kredit inače morali da uzmemo i da bi na drugoj strani on mogao da košta i do 7,5 odsto. 

Ministar finansija je rekao da će novac biti upotrebljen da bi se sprovodila politika, koja će biti definisana rebalansom budžeta, posle izbora i formiranja nove vlade. 

„To će sa jedne strane biti odgovorna politika i mnogo agresivnija borba protiv sive ekonomije, ali će uključivati i ekonomsku politiku, na jedan drugačiji način”, dodao je Krstić. 

Deo tih para će biti upotrebljen i za stimulisanje privrede, bilo kroz subvencionisane kamate za kredite, bilo kroz direktne stimulanse za velike investicije, bilo domaće ili strane, precizirao je on. O tome će mnogo više reči biti nakon izbora i kada se oko toga bude usaglašavao rebalans budžeta, dodao je Krstić. 

„Taj kredit nije značajan samo zbog ušteda koje ostvarujemo, vezano za budžet, već i zbog toga što potvrđuje kredibilitet, da činimo ono što obećavamo”, napomenuo je ministar finansija. 

Guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je u petak da je važno da kredit iz Ujedinjenih Arapskih Emirata od milijardu dolara bude usmeren u oblasti, gde će biti kontrolisan i dati najveće efekte. 

Tabakovićeva je rekla da će postojati kontrolni organ koji će kontrolisati za šta se koristi novac, podsetivši da nije bilo uslovljavanja u pogledu trošenja sredstava, jer je izraženo uverenje da će odgovorna vlast u Srbiji uložiti novac tamo gde smatra da je najpotrebnije.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Komentar(1)

  1. Jedno pitanje. Moze? Sta ako neko npr. vrsi medjunarodni transport, i kao sto je opste poznato u rezervoar staje ogranicena kolicina goriva. Taj isti prevoznik mora da dopunjava gorivo u inostranstvu, recimo u Bosni, i sta sada? Da li Bosna koristi iste markere za gorivo i da li ih uopste koristi? Da li ce sada kaznjavati za sipanje goriva u okolnim zemljama?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.