Pobednik na tenderu za nastavak izgradnje Prokopa imaće rok od 14 meseci da osposobi stanicu za saobraćaj, a izgradnja ovog objekta počela je još davne 1977. godine.
„Železnice Srbije” objavile su juče javni poziv za nastavak izgradnje nove železničke stanice Beograd centar u Prokopu, koja će biti finansirana kuvajtskim kreditom od oko 26 miliona evra, podseća „Politika“.
Tender je otvoren do 24. februara, a izabrani izvođač radova ima rok od 14 meseci da osposobi stanicu. Završetak „Prokopa” je preduslov za izmeštanje železničke stanice iz centra grada i oslobađanje Savskog amfiteatra za ostvarenje projekta „Beograd na vodi”.
Investicioni fond Muhameda Al Abara „Emar propertiz” iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji je finansirao kulu Burž Kalifa u Dubaiju, spreman je prema pisanju medija da za početak uloži oko 3,1 milijardu dolara u savsko priobalje.
Na potezu od Brankovog mosta do ulaska u Beogradski sajam planira izgradnju hotela, komercijalnog prostora, sportske i kulturne zone, na površini od 90 hektara. Procenjeno je da bi na tom projektu, koji je predviđen da traje oko šest godina, moglo da bude uposleno oko 200.000 ljudi.
Za njegovo sprovođenje potrebno je izmestiti drumski i železnički transport iz centra grada, preseliti železničku i autobusku stanicu, izgraditi železnički most u Vinči, železničku stanicu u Zemunu…
Prvi na spisku poslova je „Prokop”, čija izgradnja sa prekidima traje punih 37 godina. Počela je davne 1977. godine, ali je ubrzo prekinuta zbog nedostatka novca, zatim je devedesetih nastavljena i prekinuta ponovo 2000. godine.
Na tenderu 2005. je pobedio mađarski „Trigranit” sa kojim su pregovori prekinuti, jer je između ostalog tražio da mu bude ustupljeno pravo gradnje na mestu sadašnje železničke stanice, odnosno u Savskom amfiteatru.
„Trigranit” se tada pravdao nedostacima projekta, njihovom zastarelošću, loše rešenim pristupom okolnim gradskim saobraćajnicama. Jedna od njihovih glavnih zamerki bila je veličina železničke stanice, koja je trebalo da se gradi na osnovu procene da će promet putnika za 10-15 godina biti 40.000, dok bi prema njihovim podacima dnevno kroz tu stanicu prolazilo oko 5.000 putnika.
Sa druge strane „Železnice Srbije” i grad Beograd tvrdili su da je mađarska kompanija pokušavala da umanji vrednost predviđene investicije (oko 170 miliona evra) i da nije želela da plati oko 30 miliona evra na ime nadoknade za gradsko građevinsko zemljište. Tim sporazumom bilo je predviđeno da „Trigranit” završi izgradnju stanice i dobije pravo na korišćenje 128.000 kvadratnih metara poslovnog prostora na stanici.
Od tada ništa nije urađeno, sem što su sporadično objavljivane vesti da se pregovara sa potencijalnim ulagačima iz Francuske, Španije, Kine… Sve dok Kuvajt krajem 2012. godine nije ponudio povoljan zajam sa kamatom od tri odsto, rokom otplate od 18 godina i grejs periodom od četiri godine.
Zajam kuvajtskog Fonda za arapski ekonomski razvoj odnosi se isključivo na završetak stanice. Iz ovog kredita biće finansirana izgradnja preostalih šest koloseka (jer četiri već postoje), kao i pratećih perona. Zatim elektrotehnička i signalno-sigurnosna postrojenja i najzad zgrade za Telekomandu, za teritoriju železničkog čvora Beograd.
S tim što su Kuvajćani najavili mogućnost da, ukoliko budu zadovoljni realizacijom ovog ugovora, nastave da investiraju i dalju izgradnju glavne železničke stanice „Prokop”. Time bi bila obuhvaćena izgradnja stanične zgrade, kao i komercijalnog centra na 130.000 kvadrata, što je prvobitno planirano.
vladimir.martinovic.78@gmail.com