Da li će Srbi u Americi glasati za Hilari, Trampa, Bernija ili..?

Iako ne postoje statistike niti ankete koje bi izmerile raspoloženje srpske dijaspore, mogu se uočiti određeni trendovi, a koja će platforma biti bliža američkim Srbima zavisi od njihovih zanimanja, generacije, ali i geografije.

Hilari ili Berni, Tramp ili Kruz? U izbornom ciklusu 2016. svoj glas će jednom od kandidata podariti i desetine hiljada Amerikanaca srpskog porekla.

Prema rečima Danijele Sremac, predsednice Srpskog instituta u Vašingtonu i istaknute ličnosti srpske dijaspore, republikanski principi slobodnog tržišta, ograničenog intervenisanja vlade i manje birokratije su bliži većini američkih Srba, posebno onima koji se bave biznisom, i koji mahom žive na srednjem Zapadu.

„U većim gradovima ćete naći više glasača koji podržavaju demokrate, ljudi koji možda rade u američkoj vladi, akademiji, to su poslovi koji dobijaju platu redovnu i ne utiče toliko razlika republikanaca i demokrata. U biznisu, naši ljudi koji žive na srednjem Zapadu, kao moj otac i mnogi koje sam poznavala, koji su biznismeni, imaju nekretnine, a to je baš veliki deo našeg naroda u glavnom delu Amerike, oni definitivno vide razliku u ekonomskim principima demokrata i republikanaca.“

Iako među republikancima trenutno vodi kontroverzni biznismen Donald Tramp, Sremac ističe da većina birača glasa za partiju a ne pojedinca. Ona dodaje da su u ideološkom smislu, republikanci bliži srpskim biračima.

„Mislim da Srbi u Americi kao i u Srbiji i Republici Srpskoj uglavnom tradicionalni, a demokrate u Americi podržavaju više liberalne društvene stavove što oni možda ne podržavaju kao što su gej brakovi i druge teme.“

„Nikad se ne bih opredelila za republikanske kandidate, oni nemaju ništa zajedničko sa mojim načinom razmišljanja“, kaže, s druge strane, Aleksandra Škorić iz Vašingtona.

Škorić, pripadnica mlađe generacije dijaspore, spada u takozvane Bernijevce jer smatra da je demokrata Sanders čist kandidat koji ne služi ničijim interesima. Ona kaže da su za nju relevantniji socijalni principi Demokratske stranke.

„Naša generacija Srba koji žive ovde u Americi, mi smo mlađa generacija koja je došla ovde u svojoj petnaestoj, šesnaestoj godini. Recimo, mi uopšte nemamo porodiljsko, ako želimo imati decu, moramo uzeti neplaćeno tri meseca da bi bili kod kuće uz decu“.

S druge strane, Danijela Sremac smatra da će za srpske birače spoljna politika biti presudni faktor, a da većina poistovećuje demokratu Hilari Klinton sa politikom njenog supruga, Bila Klintona prema Srbiji 1990-ih.

„Ja sam u to vreme dosta izlazila na televizije i nastupala u nekim emisijama, i naši ljudi su videli da su republikanci više podržavali moje stavove i definitivno nisu podržavali bombardovanje Srbije koje su demokrate podržavale. To je veliki razlog, i znaju da ako Hilari Klinton dođe na vlast, po pitanju Balkana bi se obratila i posavetovala sa svojim mužem i mislim da to ne bi bilo najbolje za naš narod.“

Hilari Klinton ipak ima svoje pristalice u malom delu dijaspore. Iako nisu želeli da govore pred kamerom, to su pripadnici mlađe, liberalnije generacije koja se zalaže za demokratske ekonomske i društvene principe i smatra da je Hilari efikasniji kandidat da ih sprovede. Za njih je američka politika 90-ih deo prošlosti, sa čim se slaže i Aleksandra Škorić.

„Mislim da prošlost mora ostati u prošlosti, moramo da se brinemo o budućnosti naše dece.“

Na kraju, Škorić nam je prenela jednu anegdotu koja oslikava raspoloženje mladih Srba u prestonici.

„Nedavno smo išli na jedan skup mladih Srba stručnjaka u Baltimoru, za donaciju jednom slepom dečaku iz Hercegovine koji treba da ide na operaciju. Svako je doneo nešto od hrane, bilo je tu puno pita… Mi smo doneli Bernijeve značke i do kraja sastanka 60% naših ljudi je nosilo Bernijeve značke na reveru…“