Najavu da investiciona kompanija Mubadala razmatra mogućnost da gradi fabriku čipova u Srbiji domaći IT-sektor pozdravlja, ali se ponovo pominje stara boljka – nedostatak stručnjaka.
Kažu da je reč o hardverskoj industriji i da neće doći do „otimanja“ kadrova na našem tržištu kako se prvobitno upozoravalo iz softverskih krugova.
„Dolazak takve kompanije sigurno bi mnogo značio za Srbiju, između ostalog i jer bi nas stavio na globalnu mapu zemalja koje su u stanju da se bave visokotehnološkim industrijama“, kaže za Dnevnik direktor „Vojvođanskog IT klastera“ Milan Šolaja.
Problem manjka stručnjaka koji se javio kada su najavljene investicije iz SAD i sada se pominje kao moguća prepreka investicionom poduhvatu „Mubadale“.
U slučaju potencijalnih investitora u softversku industriju, domaći IT-sektor je ukazao na to da na srpskom tržištu rada već sada nema dovoljno kadrova koji mogu zadovoljiti potrebe ovdašnjih kompanija te da one moraju da ih regrutuju već na fakultetima pa bi dolazak velikih igrača iz SAD preoteo te stručnjake a te kompanije bi profit odnele iz zemlje. Kada je reč o „Mubadali“, pominje se potreba za više od hiljadu visokoobrazovanih kadrova iz oblasti hardvera.
„Mi imamo nešto stručnjaka u toj oblasti, ali verovatno ne dovoljno. Doduše, nisam ni siguran da Arapima treba baš toliko srpskih stručnjaka za dizajn čipova, moguće je da bi veći fokus bio na zapošljavanju nešto manje visokoprofilisanog kadra, što svakako uopšte nije loše“, kaže Šolaja.
Iz Vlade je prethodnih dana saopšteno da je „Mubadala“ trenutno u predinvesticionom procesu, koji podrazumeva prikupljanje velikog broja informacija, imajući u vidu da je reč o tehnološki izuzetno zahtevnom projektu te da su kompaniji već ponuđene neke lokacije za fabriku.
Po rečima još uvek aktuelnog ministra finansija Mlađana Dinkića, prva faza ovog projekta bila bi izgradnja centra za istraživanje i razvoj, što je investicija vredna nekoliko stotina miliona dolara, iako upošljava svega 50 ljudi, „ali vrhunskih naučnika s doktoratima, ljudi koji ne mogu tek tako lako da se nađu“.
Iz svega toga može se videti da je gradnja fabrike čipova na izuzetno „dugačkom štapu“. Naravno, u takve investicije se ne ulazi brzopleto i potrebno je vremena da se sprovedu, ali bi bilo dobro da se sve ne završi kako se, izgleda, završilo s pomenutim investicijama iz SAD, o kojima nakon majskih najava više ništa nismo čuli, navodi novosadski Dnevnik.
Strasno!