Da li EPS treba da gleda samo profit ili da bude garant energetske bezbednosti: Direktor EPS-a na panelu Saveza energetičara

Tokom 2024. godine u Srbiji se električna energija dominantno, ali sve manje, proizvodi iz lignita u termoelektranama u vlasništvu EPS-a, navodi se u publikaciji „Elektroenergetika Republike Srbije 2024“, koju je sačinio Savez energetičara i koja je danas predstavljena stručnoj javnosti.

Eksploatacija lignita od koje zavisi sistem je sve složenija u Srbiji, a sredstva za ulaganje nedostaju.

Prema rečima Ilije Batasa Bjelića koji je predstavio publikaciju koju je sačinio Savez energetičara, Elektroprivreda Srbije ima kapaciteta da ispituje određene razvojne opcije uz pomoć spoljnih konsultanata, da primenjuje model „izgradi, ostvari profit, prenesi vlasništvo“, ali i da proizvodi zeleni vodonik kroz svoje razvojne projekte i uspešno pređe na novi način naplate.

S druge strane, kako je naveo Batas Bjelić, EPS nema kapacitet da izgradi velike fotonaponske elektrane u roku u kojem to mogu privatni investitori, razvije zahtevnije međunarodne projekte poput „HE Đerdap 3“ sa Rumunijom, pokrene projekat izgradnje fotonaponskih sistema kod domaćinstava kao što je to uradila Elektroprivreda Crne Gore, ali i da ispituje alternative u koje će uključiti fakultete i druge institucije.

Kako je dodao, proizvodnja EPS-a je stabilna sa malim oscilacijama, u potrošnji je vidljiv sezonski disbalans, dok na tržištu raste broj prilika po principu „kupi jeftino-prodaj skupo“.

Kako je istakao, u Srbiji se nedovoljno ulaže u obnovljive izvore energije pored mogućnosti povoljnog zaduživanja.

„S druge strane Elektromreža Srbije ima dovoljno dobre planove razvoja kapaciteta ali se postojeći kapaciteti ne koriste dovoljno“, istakao je on. Takođe, Elektromreža ima odlično tržišno i geografsko pozicioniranje i sigurno može iz takve pozicije da izvuče dodatne pozitivne efekte.

Kada je u pitanju treća komponenta elektroenergetskog sistema, Elektrodistribucija Srbije, ona prema mišljenju energetičara mora biti modernizovana. Njena digitalizacija je neophodna jer je infrastruktura zastarela.

Kao jedna od preporuka koju je Savez energetičara dao u svom izveštaju navodi se i to da je potrebno da godišnji tehnički izveštaji budu spremni što ranije i sa što više detalja kako bi stručna javnost imala priliku da ih prodiskutuje i učestvuje u donošenju planova budućih aktivnosti.

Kako su naveli, moguće je poboljšati izveštaje o stanju elektroenergetskog sistema i kroz javnu dostupnost podataka i o kupcima-proizvođačima, topologiji mreža, kvalitetu napona i stabilnosti frekvencije u skladu sa automatizacijom merenja ali i da se ima uvid u detaljne podatke o kritičnim događajima poput onog u Crnoj Gori koji se desio u junu 2024. godine, kako bi se mogle otkloniti spekulacije.

Kako navode iz Saveza, imajući u vidu širu sliku i ceneći energetsku nezavisnost kao važan stub buduće energetske politike, u ovom trenutku se čini da budući energetski miks zasnovan isključivo na domaćim resursima (voda, vetar, sunce, biomasa, geotermalni potencijal, energija otpada…) sa razvijenim tehnologijama skladištenja energije (reverzibilne hidroelektrane, baterijske elektrane, upravljanje potrošnjom…) i sa široko razvijenim tehnologijama za primenu zelenog vodonika nije idealizovana slika energetske budućnosti već obećavajuća tehnološka realnost.

Vršilac dužnosti pomoćnika ministra rudarstva i energetike Radoš Popadić kazao je da je veliki deo posla urađen kada je u pitanju zakonski osnov u u 2024. godini. Kazao je da je Srbija usvojila i integrisani nacionalni energetski plan o energetici, potom i strategiju energetike I dopunila zakon o energetici.

„Prolazili smo i javne rasprave i javne konsultacije i svi zajedno smo napravili jedan iskorak. Ali smo svi svesni da je to samo postavljanje osnova i temelja, da je mnogo važno i kako da napravimo neke rezultate da to bude i efikasno, da na tom putu pravimo neke rezultate koji se očekuju i koji će biti merljivi“, rekao je on.

Kako je kazao, Srbija je praktično ojačala poziciju Agencije za energetiku i zakonodavnim okvirom joj dala mogućnost kontrolnih mehanizama.

„Ukinuli smo zabranu izgradnje nuklearnih postrojenja posle toliko godina i smatram da je to veliki iskorak da bismo mogli da dođemo u neke faze razmatranja tih opcija. Mislim da je i važno što smo uveli pojam vodonika. S druge strane što se tiče samih projekata, mi imamo u vidu pitanja koja treba da ispunimo (da imamo određene količine električne energije, konkurentost i dekarbonizacija). Tako je 2024. godina bila bitna za ova pitanja“, dodao je Popadić.

Napomenuo je i da je EPS imao prvi put posle više od 30 godina na mreži jedan novi energetski objekat “Termoelektranu Kostolac 3”, ali i podsetio da je urađeno odsumporavanje u “TENT-u A”.

Generalni direktor Elektroprivrede Srbije Dušan Živković ukazao je na promenu razmišljanja u stručnim krugovima i novonastalu situaciju, da danas kada 15 odsto elektroenergetskog tržišta Srbije drže privatni akteri, zapitavši da li u takvoj situaciji EPS treba da bude enrgetska kompanija koja gleda šta je njen interes i fokusira se samo na ono što joj je isplativo, da pravi profit za svog osnivača ili je EPS firma kojoj je i dalje glavni zadatak da obezbeđuje energetsku bezbednost države.

„Da li slediti investicije kao što su hidroelektrane gde jedan megavat košta više od četiri miliona evra? Ako poredite sa nuklearnom elektranom shvatićete da je ona jeftinija za izgradnju, onda sebi postavljate investiciono pitanje šta ćete dalje i gde ćete naći toliko novca za projekte“, rekao je Živković.