Da li je dirigovani stečaj spas za firme?

Od 103 firme koje su podnele zahtev za ulazak u takozvani dirigovani stečaj, 32 unapred pripremljena plana reorganizacije (UPPR) podneta su u Beogradu.

Na teritoriji Vojvodine podneto je 34 zahteva, a u preostalih devet privrednih sudova na području uže Srbije, podneto je 37 zahteva pri čemu je 19 planova prihvaćeno, a četiri su odbijena.

Kod 14 predmeta koja još čekaju odluku suda, samo ukupne blokade koje su banke stavile na njihove račune iznose 6,9 milijardi dinara. Dugovanja za poreze i doprinose još se ne znaju, kao ni dugovi prema ostalim poveriocima – dobavljačima i radnicima, koja obično višestruko premašuju ove brojke.

„Stečaj nikome nije sladak i prvo pitanje koje se postavlja je šta je nekome bio motiva da pokrene stečaj. Moj utisak je da je u svakom slučaju osnovni razlog ogromni dugovi koje firma ne može uredno da servisira. Kada poverioci preuzmu vlast u stečaju, prva stvar je šta uraditi sa tim dugovima, kako ih reprogramirati, kako obezbediti neki otpis. Vlasnici se nadaju da će im deo duga biti oprošten, a da se otplate nekih dugova razvuku na duži period“, kaže ekonomista Ljubomir Madžar. 

„Po meni, tako veliki broj zahteva za stečaj predstavlja indikaciju vrlo teškog položaja srpske privrede. Računi se slabo plaćaju, robu je lakše proizvesti nego naplatiti. Privreda u celini postaje nerentabilna, zadužuje se da bi deo tekućih izdataka finansirala iz pozajmica za koje nije jasno kada će vratiti“, navodi on. 

Dodaje da, kada se radi o dirigovanom stečaju, iako su u pitanju moćne firme, njihovi veliki dugovi državi, poveriocima, radnicima, samo ukazuju na njihovu sve veću finansijsku slabost. 

Stručnjaci ukazuju i da unapred pripremljen plan reorganizacije ili „dirigovani stečaj“ postaje sve češći model kojim privrednici pokušavaju da spasu svoje poslovanje u uslovima opšte dužničke krize. Tvrde i da je lista privrednika koji su podneli zahtev za UPPR zapravo spisak domaćih tajkuna, jer usvajanje takvog plana podrazumeva i dobre veze u svetu finansija, institucija i biznisa. 

Ono što brine jeste činjenica da je većinu tih poznatijih ili lokalnih privrednika u vreme kada su smatrani uspešnim, pratio niz afera, malo koja sa institucionalnim epilogom. 

Tako je Privredni sud u Užicu prihvatio UPPR koji je podnelo građevinsko preduzeće sa Zlatibora, MN Stil trejd, čiji je vlasnik Čedo Šljukić. On je u februaru uhapšen sa suprugom Mirjanom, načelnicom Poreske uprave u Čajetini, i sinom Nemanjom, zbog sumnje da su nezakonito stekli 21 milion dinara. Sa računa firme, oni su podigli novac dobijen od Fonda za razvoj i banaka, a pravdali ga fakturama za kupovinu građe koje su glasile na – pokojne i nepostojeće ljude. MN Stil Trejd duguje Fondu 40, a Agrobanci 41 milion dinara. 

I niške firme poznatog „biznismena“ Jovice Stefanovića Ninija, zatražile su dirigovani stečaj. Za Elid ad Dušnik je to prihvaćeno dok Nišauto grupa, u kojoj Nini takođe ima vlasnički udeo, čeka odluku suda, sa blokadom od 188 miliona dinara. Podsetimo, Nini je javnosti poznat spornih privatizacija, pre svega Jugoremedije i Srboleka, a ti predmeti se nalaze i na listi od 24 predmeta čije razjašnjenje traži Evropska unija.