Da li je država odvojila dovoljno ili previše novca za udeo Gazproma u NIS-u?

Prema postojećim zakonima Srbija mora da obešteti kompaniju Gasprom u slučaju preuzimanja Naftne industrije Srbije (NIS), a videli smo da je trenutna vlast procenila da iz budžeta može da izdvoji 1,4 milijarde evra. Da li je ova procena realna sada kada je kompanija izgubila deo svoje vrednosti, posle najave da se uvode sankcije Sjedinjenih Država ka Gaspromu?

„To je 2,5 milijarde evra za 100 odsto kompanije, a procena može da se uradi na milion načina. Nije isto kada se firma prodaje u nekoj iznudici. U 2022. godini je mnogo bolje stajala, ali sada imamo situaciju da je otežano poslovanje u poslednjih godinu dana, očigledno je da su rezultati okrnjeni, da je izgubila deo tržišta … Nije još uvek to dramatično, ali ne doprinosi pozitivno ceni. Ja bih rekao da je ovo fer procena“, kaže Nenad Gujaničić, glavni broker u Momentum Securities.

On precizira da što se tiče prodaje kompanije koja je pod sankcijama, ona može da se proda, ali neće niko da bude kupac ako nema garancije da će te sankcije biti skinute. Sa druge strane vidimo i na primeru Lukoila da se kupac može naći, navodi Gujaničić.

Da nije sve gotovo što se tiče eventualne prodaje NIS-a nekoj trećoj strani, danas je potvrdio i šef kabineta Viktora Orbana koji je agenciji Rojters rekao da su u toku su razgovori o mogućnosti da mađarska naftna i gasna kompanija MOL kupi udeo u srpskom NIS-u. Pomenuti su i kupci iz Ujedinjenih Arapskih Emirata nekoliko puta. Ali za sada kupoprodajnih ugovora nema, a Srbija je Rusiji dala rok od 50 dana da reši problem jedinog postrojenja u našoj zemlji koje prerađuje naftu. Uvoz već prerađene nafte košta i otežan je jer se obavlja železničkim i vodnim transportom, jer je zbog sankcija i jedini naftovod iz Hrvatske, Janaf, prestao da isporučuje naftu.

Vasko Kelić sa Instituta društvenih nauka i odbornik za Zeleno levi front na opštini Stari grad, kaže da ipak misli da je ova cena previsoka za kompaniju koja je pod sankcijama i delistirana sa berze.

„Ova vrednost kompanije je možda bila u januaru, ali posle uvedenih sankcija i delistiranja sa berze, mislim da je vrednost opala. Ja sam generalno protiv toga da se daju pare za NIS jer šta će onda biti sa javnim ulaganjima. Sada je pitanje da li će biti novca za javne projekte, a svi znamo da mi nemamo dovoljno puteva, bolnica, obdaništa …“, kaže Kelić.

Da će fiskalna politika biti pod velikim pritiscima najavili su i pojedini političari. Iz budžeta planirana davanja za narednu godinu mogu se opteretiti i značajnim plaćanjem nabavke gasa. Rusija nije samo vlasnik NIS-a, već se godinama unazad Srbija snabdeva po povoljnim cenama preko gasnog aranžmana. Problem je što je Bugarska najavila prekid dotoka gasa iz Rusije ka Srbiji zbog odluke Evropske komisije. U kriznim vremenima ne može se verovatno računati ni na prijateljsku cenu od Rusa, a dotok je i upitan, tako da je sva prilika da će Srbija značajna sredstva izdvajati iz budžeta i za gas.

Mirko Vasiljević, profesor sa Pravnog fakulteta u Beogradu, kaže da je jedino konfiskacijom moguće pruzimanje bez ikakvih nadoknada. On potvrđuje da prema našim zakonima za preuzimanje bilo čije privatne imovine mora da postoji i tržišna odšteta.

„Samo uvođenje prinudne uprave ne znači i nacionalizaciju. Verujem da bi nacionalizacija posle toga usledila“, kaže Vasiljević.

Da li će ruska strana pristati da po ovoj ceni proda NIS ili će zaista doći do nacionalizacije, to će se tek videti, s obzirom da je aktuelni predsednik Srbije najavio da će platiti i više ukoliko to bude potrebno.

„Ako posle 50 dana ne dođe do kupoprodajnog ugovora, nećemo imati izbora, a nikada nećemo da nacionalizujemo, već ćemo uvesti svoju upravu i ponudićemo najvišu moguću cenu i platićemo najveću moguću cenu ruskim prijateljima“, rekao je predsednik Aleksandar Vučić.

Brnabić: Podnosimo amandman koji predviđa mogućnost da Srbija preuzme NIS