Vesti iz zemlje

09.12.2021. 11:21

Biznis & Finansije

Autor: Nova Ekonomija

Da li je ovo zaista „zlatno doba“ građevinarstva u Srbiji?

Građevinarstvo je jedna od onih industrija sa čijim poslovanjem se najčešće licitira u domaćoj javnosti, tako da sada imamo i procenu da je srpsko neimarstvo, dostiglo petinu BDP-a, dok domaći građevinari, koji su se našli izmeđ...

Foto: Pixabay

Građevinarstvo je jedna od industrija sa čijim poslovanjem se najčešće licitira u domaćoj javnosti. Veselin Ražnatović iz Unije poslodavaca Srbije nedavno je naveo da ovaj sektor čini čak 20 odsto BDP-u Srbije, „što nikada do sada nije bilo zabeleženo“. Domaći građevinari, koji se bore sa nedostatkom radne snage i sve većim cenama repromaterijala se nisu uvek saglasni da se nalaze u „zlatnom dobu“, navodi Biznis i finansije.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), građevinarstvo je u 2019. godini učestvovalo u BDP-u sa 5,7 odsto, dok je u 2020. godini taj udeo pao na 5,4 odsto.

Prošle godine su ispred građevinarstva po učešću u BDP-u bili prerađivačka industrija, trgovci, proizvodnja motornih vozila, poljoprivreda i informisanje i komunikacije.

Podaci koje RZS iznosi za ovu godinu zaista ukazuju na bolje poslovanje u odnosu na prethodnu, ali nigde se ne navodi da je građevinarstvo dostiglo petinu BDP-a.

Prošle godine, zbog problema koje je donela pandemija, građevinska aktivnost je, izuzev prvog tromesečja, u svim preostalim kvartalima beležila dvocifren pad u odnosu na iste periode tokom 2019. godine. 

Ukupna vrednost domaćih građevinskih radova je prethodne godine iznosila poreko 473,8 milijarde dinara, odnosno nešto preko četiri milijarde evra, što je bilo za 4,3 odsto manje u poređenju sa 2019. godinom. 

Od pomenute sume, više od polovine vrednosti činili su radovi na zgradama, najviše se gradilo u Beogradu, gde je vrednost građevinskih radova dostigla skoro 1,3 milijarde evra. 

Prošle godine je izgrađeno preko 25.326 novih stanova što je 500 stanova više nego u 2019. godini, pri čemu je u Bepogradu prosečna cena bila najveća, skoro 2.000 evra po kvadratu, dok je najjeftiniji bio Kragujevac, sa prosečnom cenom od oko 960 evra po kvadratu. 

Tokom 2020. godine, u Srbiji je izdato preko 22.000 građevinskih dozvola.

Vrednost izvedenih radova u prvoj polovini ove godine je porasla za 22,8 odsto, vrednost novih ugovora za 3,1 odsto, a broj izdatih građevinskih dozvola porastao je više od trećine. 

Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), do aprila ove godine je od izvoza građevinskih usluga ostvareno 70,8 miliona evra prihoda, što je pad od 0,2 odsto u odnosu na isti period 2020. godine, dok je ukupna vrednost ostvarenog uvoza građevinskih usluga iznosila 109,7 miliona evra, za 2,5 odsto manje nego u isto vreme lane. 

Priliv stranih direktnih investicija u oblasti građevinarstva je u prvom kvartalu ove godine iznosio 153,8 miliona evra, što je za 15,8 odsto više u odnosu na prvi kvartal 2020. godine, ali upola manje od rekordnih 307,3 miliona evra, koliki je bio priliv u trećem kvartalu 2019. godine.

Ove godine je broj zaposlenih u građevinskoj industriji porastao za 5,4 odsto, premašivši 159.000 radnika, koji čine 7,3 odsto ukupne zaposlenosti u Srbiji. 

Prosečna zarada u građevinarstvu je u prethodnih šest meseci iznosila nešto više od 75.000 dinara, što predstavlja rast od 4,4 odsto u poređenju s istim periodom lane. Najviša prosečna zarada u ovoj industriji iznosi preko 99.000 dinara i veća je za 12,8 odsto od republičkog proseka. 

Plate u građevinskom sektoru nisu toliko povećane zbog činjenice da dobri majstori masovno odlaze u inostranstvo gde mogu da zarade i tri puta više nego u Srbiji, budući da ovde dnevnice iznose od 60 do 100 evra.

Pored povećanih troškova za plate, ove godine vrtoglavo rastu rashodi za sirovine, od kojih su neke poskupele i 100 odsto, a zbog nestašica većinom moraju da se plate unapred.

Kako pokazuje istraživanje zajednica projektanata, građevinara i zanatlija u južnoj i istočnoj Evropi „DaiBau“, 92 odsto anketiranih građevinaca u Srbiji izjavljuje da je njihovo poslovanje najviše opteretilo enormno povećanje cena sirovina, a 67 odsto njih da će zbog toga biti primorani da povećaju sopstvene cene.

Većina planira da poveća cene najmanje za 5 odsto, a 37 odsto namerava da poveća cene za 15 odsto. Ipak, čak 90 odsto ispitanika veruje da sledeće sezone donose bolje uslove za poslovanje.

Povećanje plata i penzija poješće inflacija (BUDŽET 2022)

Zaposleni i sa najvećom prosečnom platom u građevinskoj industriji, teško da bi mogli sebi da priušte sumu od 1,47 miliona evra, koliko je koštao najskuplji stan u novogradnji koji je prodat ove godine na lokaciji „Beograd na vodi“.

U trećem kvartalu ove godine vrednost tržišta neketnina je bila veća za čak 74 odsto u odnosu na isti period 2018. godine, ali podatak da se 80 odsto ukupnih transakcija isplaćuje u gotovini, a taj udeo iznosi 68 odsto prilikom kupovine stanova menja situaciju, budući da u agencijama za nekretnine ocenjuju kako ovakva slika nije baš sasvim tačna. 

Građani u proseku raspolažu sa gotovinom od 60.000 evra, a ostatak potrebne sume dopunjavaju iz kredita, kada kupac prebaci novac prodavcu, ovaj najčešće kupuje nekretninu za gotovinu, i tako se novac koji je uzet i iz kredita na tržištu „obrne“ četiri do pet puta, stvarajući utisak da ima mnogo više gotovine nego što je to zaista slučaj.

U najnovijem izveštaju Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GI-TOC) se tvrdi da je toliki rast cena stambenog i poslovnog prostora na tako malom tržištu i imajući u vidu prosečan standard, uzrokovan pranjem novca, a iste procene navodi iz godine u godinu i ovdašnja Uprava za sprečavanje pranja novca.

I pranje novca povećava cene nekretnina u Srbiji

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.