Da li novi zakon znači veću odgovornost kompanija za povrede na radu?

Na novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, koji je usvojen krajem aprila, čekalo se punih 18 godina. Novi propisi daju veća ovlašćenja inspektorima, koji sada mogu da izreknu veće novčane kazne, piše Biznis i finansije.

Obaveze kompanija su takođe uvećane, moraju po zahtevu radnicima da omoguće periodične zdravstvene kontrole kao i da izdaju posebna odobrenja za rad kod visokorizičnih poslova.

Međutim, i dosadašnji zakon pružao je mogućnost za bolju preventivu i oštrije kazne kod propusta, ali je njegova primena bila „mlaka“, što zbog nevelikih potencijala inspekcija rada, dobrih kompanijskih advokata ili političke zaštite poslodavca, piše ovaj portal.

VISOKE TEMPERATURE ŠTETE ZDRAVLJU, POSLODAVCI DA PRILAGODE RAD NA OTVORENOM

Reagujući na jedan od ovogodišnjih protesta organizovanih zbog povreda i pogibije radnika, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja navelo je podatak da su „inspektori rada u toku 2022. godine obavili 982 inspekcijska nadzora povodom smrtnih, teških sa smrtnim, teških, kolektivnih i lakih povreda na radu, kojih je 10 odsto manje nego u 2021. godini, kada je izvršeno 1.096 nadzora povodom prijavljenih povreda na radu“.

Usledio je zaključak da je „mehanizam kontrole od strane inspektora rada doprineo unapređenju sistema bezbednosti i zaštite zdravlja na radu kod poslodavaca“.

Ni mere koje su inspekcije preduzele niti njihov epilog, ne ulivaju poverenje da će kaznena politika u praksi naterati poslodavce na odgovornije ponašanje i brigu za bezbednost zaposlenih.

Prema istom izveštaju, inspektori su u prošloj godini iz domena bezbednosti na radu podneli 1.324 zahteva za pokretanje prekršajne odgovornosti, prvostepeni postupak okončan je u 807 predmeta od kojih neki potiču i iz ranijih godina.

Ukupan iznos za izrečene novčane kazne iznosio je 77,2 miliona dinara ili u proseku oko 136.000 dinara.

izrečeno je 67 opomena, zastarela su 125 postupaka, odbačeno osam zahteva, pet postupaka je prekinuto a inspektori su u svega 12 uložili žalbu.

„Oko jedne trećine postupaka protiv poslodavaca zastari, dok se u onima koji se završe utvrđivanjem odgovornosti često izriču novčane kazne koje su na propisanom minimumu, ili čak ispod njega. Zato se poslodavcima isplati da ’uštede’ na radnicima na svaki način, potpuno svesni da time krše zakon, jer kroz prekršajni postupak plaćaju samo jedan deo vrednosti koje su zakinuli nepoštovanjem zakona“, kaže u razgovoru za B&F Mario Reljanović, naučni saradnik na Institutu za radno pravo iz Beograda.

Poslodavci dostavili 11.275 izveštaja o povredama na radu