Da li želiš zajedno da gledamo nešto na Youtube?

Kako roditelji da razgovaraju sa decom o sadržajima koje gledaju?  Da li tu ima nešto korisno? Ana Mirković, psihološkinja koja se bavi  digitalnim komunikacijama i medijskom pismenošću mladih daje korisne savete za različite starosne grupe dece. 

Živimo u eri u kojoj je digitalna komunikacija dominantan oblik komunikacije među decom i mladima. Sve se danas radi na internetu – pohađa se nastava, rade se domaći zadaci, uči, istražuje, komunicira sa drugarima, igra se, gledaju zanimljivi sadržaji, započinju ljubavi, završavaju se ljubavi… Sve ovo jeste život i utiče na kvalitet života.

Stručnjaci govore u prilog tome da je mnogo važniji kvalitet vremena koje deca provode ispred ekrana nego kvantitet.

Na roditeljima je da učestvuju, razgovaraju sa decom i doprinesu odabiru kvalitetnih sadržaja koji doprinose kognitivnom i emocionalnom razvoju dece.

Roditelji mlađe dece imaju veći uticaj na kreiranje navika dece, a od kvaliteta drugih aktivnosti koje ponude, zavisi dinamika dana.

Roditelji treba da organizuju dan tako da dete ima neku fizičku aktivnost, da se igra s vršnjacima, provede deo dana u prirodi, da uvode različite društvene igre, zajedno gledaju neke sadržaje na internetu, komentarišu, analiziraju u skladu sa uzrasnim nivoom deteta.

Mnogo je važno da prihvatimo sopstvenu odgovornost za svaku uspešnu i neuspešnu komunikaciju sa našom decom.

Ako nas deca ne čuju, ako imamo utisak da nas ne razumeju – moramo naći način da dođemo do njih drugačijom porukom, da je prenesemo sa emocijom i pokažemo koliko nam je važno da se čujemo.

Da bismo lakše prišli deci, važno je da razumemo razvojnu fazu u kojoj se nalaze, šta im je važno, kako razumeju svet i da im priđemo na način koji je njima prihvatljiv.

Razgovori sa decom predškolskog uzrasta

Deca do sedme godine prolaze nekoliko faza razvoja koje sve karakteriše egocentrizam i fokus na zadovoljavanje sopstvenih potreba. Roditelji je uglavnom opisuju konstatacijom da njihovo dete smatra da se čitav svet vrti oko njega. ☺

Dete nema osećaj ni svest o tome da neku svoju tvrdnju treba da dokaže, niti da je potkrepi činjenicama kako bi i druge ubedio u svoje mišljenje. Ukoliko dete na ovom uzrastu pitamo „Zašto?“ često možemo dobiti odgovor „Zato“ i nakon toga se komunikacija završava.

Dogovaramo se o vremenu koje ćemo provesti u virtuelnom svetu, a kompenzacija je igra u realnom svetu, koja vežba mozak, finu mikro-motoriku i fokus.

U te svrhe koristimo ređanje kocki, puzli, rešavanje rebusa, rešavanje zanimljivih zadataka i grafo-motiričkih vežbica koje treniraju koncentraciju. I , naravno, zajednički boravak na svežem vazduhu, uživanje u prirodi i posmatranju zvezda, posebno onda kada je sva naša pažnja usmerena na pronalaženje padalice koja će nam ispuniti najvažnije željice 🙂

Sa decom predškolskog uzrasta razgovaramo tako što postavljamo pitanja:

• Šta gledaš?
• Čemu si se tako lepo nasmejao?
• Jesam li dobro čuo te ružne reči? Jesi li se uznemirio/la?
• Šta ti se dopada kod tog Jutjubera? Ima li nešto što ti se ne sviđa?
• Da li smo dovoljno vremena gledali u ekran? Šta ćemo sada da radimo?

Odlike razvojne faze između sedam i 11 godina

Ovaj uzrast je već uveliko u digitalnom svetu. TikTok kao apsolutni trend među (pred)tinejdžerima i igrice poput Minecrafta fenomenalni su za vežbanje pažnje, iako se na prvi pogled ne čini tako.

Nama koji smo odrastali u parkićima i motali kabl fiksnog telefona oko prsta, nezamislivo je da deca mogu da provode sate i sate u zemlji „vatre i leda“ (Minecraft) i nije nam uopšte jasno šta je tako famozno u vezi sa Tiktokom.

Ali, caka je u tome da igrice poput Minecrafta iziskuju potpunu i nepodeljenu pažnju.

Deco, spremajte se

Deca su udubljena, fokusirana, razmišljaju, stvaraju svetove, grade i uče da preživljavaju. TikTok je jedna neiscrpna baza kreativnih, zabavnih, društveno angažovanih priča i ukoliko dete prati “prave” osobe, svaki trenutak koji provede na toj platformi može biti investicija u njegovu kreativnost i kognitivni razvoj.

Ipak, kao i svaki sadržaj, i ovaj treba konzumirati dozirano.

Naša pažnja treba da bude usmerena u sadržaje koji okupiraju dečiju pažnju i najbolji način da se povežemo sa decom jeste da zajedno istražujemo, igramo se i pratimo omiljene ličnosti.

I ovde su iskrenost, otvorena dvosmerna komunikacija i poverenje ključne reči.

Podržavamo ih da provode vreme na ovim platformama nakon što su obavili dnevne i školske obaveze i trudimo se da ih zainteresujemo za pozorište, knjigu (pravu knjigu od papira), koncerte, šah, sport…

Pažnju treniramo svakodnevnim razgovorima u kojima ćemo zainteresovano zamoliti da nam detaljno pričaju šta se lepo desilo tokom dana, ko je šta lepo uradio (gest), da li se dogodila neka neprijatna situacija i kako bi je (ili su je) rešili.

Izdvajamo više vremena za zajedničko vreme i ljubimo ih i grlimo do beskraja, ma koliko se oni tome opirali 🙂

Pitanja koja roditelji dece ovog uzrasta postavljaju deci:

• Da li želiš zajedno da gledamo nešto na YT?
• Šta se dešava to na TikToku o čemu i roditelji pričaju? Neki izazovi, hoćeš da mi ispričaš?
• Da li bi mi pokazao kako koristiš Snapchat?
• Ko je sada zvezda Instagrama? Šta ti se kod nje/njega sviđa?

Tinejdžeri 12+

Pripadaju generaciji Z, rođeni su u digitalnom svetu, samouki su kada su u pitanju mediji, ne interesuje ih televizija, okrenuti su sopstvenim idejama i stavovima i nemaju vremena da “filozofiraju”.

Vole slobodu, ne vole ograničenja i “moranja”, buntovni su (u velikoj meri pod uticajem hormona). Znaju o medijima, platformama, o globalnim i lokalnim političkim, socijalnim, kulturološkim trendovima više nego svi njihovi roditelji zajedno.

Empatični su, tvrdoglavi, smisleni, pravični i vrlo objektivni, ali i podložni manipulaciji, zato moramo biti veoma pažljivi i oprezni u komunikaciji.

Njima je svet digitalan, a realnost (kako je roditelji definišu) misaona imenica, a sadržaji koji su im atraktivni smenjuju se brzinom Ptice Trkačice.

Ovi klinci znaju sve, imaju mišljenje o svemu, ne dozvoljavaju da im se utiče na kreiranje stava (ili isti preispituje), ne vole imperative, vrlo su osetljivi na grubosti i neslaganje sa njima. Naša uloga je zapravo najteža na ovom uzrastu jer stalno cinculiramo između roditeljskog autoriteta i super kul prijatelja, dajući sve od sebe da nas percipiraju kao roditelje-prijatelje čije mišljenje treba razmotriti.

Njihova pažnja usmerena je na trendove i oni ne trpe nikakve zastarele i nametnute norme.

Zato se trudimo da i mi pratimo trendove, stvaramo zajedničke rituale i aktivnosti i usmeravamo im pažnju na sadržaje koje možemo zajedno da pratimo (filmovi, serije, emisije, medijski sadržaji, teme koje sve nas interesuju…). Razgovaramo, diskutujemo, pitamo, stavljamo fokus na mišljenje i kreiranje ličnog stava.

Naša misija je da im pomognemo da postanu ljudi koji misle i koji će pažnju usmeriti na kvalitetne sadržaje, a neće je uzaludno trošiti na bezvezne stimuluse koji dolaze sa svih strana.