Dalji razvoj auto-industrije zavisiće od digitalizacije i prilagodljivosti

Poslednji podaci Ujedinjenih nacija prognoziraju da će pandemija smanjiti svetsku ekonomiju za 3,2 odsto, a da zastoj prozvodnje u auto-industriji već negativno odražavaju na tržište, glavne su poruke onlajn konferencije „SEE Automotive – Connect & Supply“, koju je nedavno organizovao Automobilski klaster Srbije.

Usled krize izazavane pandemijom, doći će do transformacije ne samo proizvoda već i potreba potrošača, a dalji razvoj auto-industrije zavisiće od mnogih faktora poput digitalizacije i prilagođavanja trendovima, a pre svega novim potrebama potrošača, saopštila je Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ).

„Predviđanja su da će potrošači u budućnosti više koristiti uslugu deljenja automobila, te da će manje posedovati sopstvene. Ovo će uticati na porast potražnje za uslugama mobilnosti automobila, koje će u budućnosti biti mnogo više korišćene i profitabilnije.

Kriza je za auto-industriju izazvala brojne probleme, poput rasta cena, odlaganja isporuke i manjka ljudskih resursa kod dobavljača, navodi se u istraživanju koje je sprovelo Udruženje za upravljanje lancima snabdevanja, nabavkama i logistikom (BME).

Kako bi se odgovorilo na krizu, preduzete su mere aktiviranja rezervnih dobavljača, regulisanja troškova, kao i smanjenja proizvodnje, pokazalo je istraživanje BME koje je realizovano tokom aprila.

Izazovi sa kojima se suočava autoindustrija i problemi na važnim evropskim tržištima odraziće se i na stanje ovog sektora u Srbiji, navodi GIZ.

„U Nemačkoj i Francuskoj se očekuju drastična smanjenja broja zaposlenih, veliki broj dobavljača ima probleme sa plaćanjem. Sektor se i pre pandemije suočavao sa velikim izazovima zbog zaokreta ka elektromobilnosti i digitalizaciji. Prodaja ‘Fijat–Krajslera’ je pala za 77 odsto, ‘PSA grupa’ je registrovala pad od 68 odsto, a ‘Reno’ 64 procenta. ‘Folksvagen’ je prošao nešto bolje sa padom od 46 odsto“, kazao je Tomislav Knežević, rukovodilac projekta „Razvoj privatnog sektora u Srbiji“ koji u okviru Nemačko-srpske razvojne saradnje implementira GIZ.

On dodaje da je, s druge strane, zabeležen pozitivan trend direktnih stranih investicija u ovaj sektor u Srbiji, kao i dolazak kompanija koje investiraju u proizvodnju veće dodate vrednosti, sa većim nivoom znanja i većom kompleksnosti proizvoda.

Osim toga, otvaraju se nove mogućnosti za lokalizaciju proizvodnje i veće uključivanje domaćih kompanija.

Ipak, globalan izazov sa kojim će se u narednom periodu suočiti i automobilske kompanije u Srbiji ukoliko žele da zadrže svoju konkurentnost na međunarodnim tržištima je digitalna transformacija.

„Neophodno je da se kompanije u Srbiji uključe u proces digitalne transformacije, više sarađuju sa naučno-istraživačkim institucijama i obrazovnim sistemom i više investiraju u inovacije. Nadamo se da će podrška države u tome biti značajna. Takođe, dobroje što je digitaln transformacija u Srbiji prepoznata i našla svoje mesto u važnim strateškim dokumentima tako da kompanije mogu da očekuju značajnu podršku u budućnosti“, smatra Knežević.