Američka bonitetska kuća Dan i Bredstrit u majskom izveštaju i dalje svrstava Srbiju u grupu zemalja sa visokim rizikom poslovanja.
Ta rejting agencija ocenjuje da su po pitanju dugoročnog ekonomskog potencijala uočljive nove poteškoće u procesu prijema Srbije u EU.
Srbija sa ocenom DB5 nalazi se u crvenom, alarmantnom polju rizika i sa Grčkom pripada grupi zemalja sa visokim rizikom.
Niži rejting u regionu ima Bosna i Hercegovina, koja je okarakterisana kao zemlja veoma visokog rizika sa rejtingom DB6, navodi se u saopštenju „Dan i Bredstrita“, uz napomenu da je raspon procenjenih rizika označen ocenama od DB1 do DB7.
U regionu i dalje najveći rejting imaju Slovenija i Hrvatska (DB3), slede Bugarska, Makedonija, Rumunija, Albanija i Mađarska.
U izveštaju američke boniteske kuće, ocenjeno je da su izgledi za pridruživanje Srbine EU i dalje neizvesni, iako je Evropski parlament obnovio poziv za otvaranje pregovora o članstvu, a Evropska komisija uspešno organizovala novu rundu razgovora Srbije i Kosova.
Precizira se da je EU zabrinuta zbog odbijanja Srbije da uvede sankcije Rusiji, kao i učešću u vojnoj paradi u Moskvi.
Novi izveštaji, dodaje se, ukazuju na to da je sprovedeno samo četiri od 17 oblasti navedenih u Briselskom sporazumu, čime se pruža mogućnost članicama EU, kojima nije stalo do članstva Srbije, da mogu da stopiraju dalje pregovore.
„Odlaganje prijema Srbije u članstvo EU može imati negativnih posledica. Kratkoročno, postoji rizik da se izgubi pravi trenutak za neophodne reforme privrede i poslovnog okruženja, koje su već prihvaćene od stanovništva kao uslov za ulazak u EU“, ističu analitičari „Dan i Bredstrita“.
Prema „Dan i Bredstritu“, slabi su izgledi Srbije za kratkoročni ekonomski rast, a predviđen je pad BDP-a za 2015. godinu od 0,2 odsto.
„Vlada je pod velikim pritiskom smanjenja potrošnje kako bi ograničila rast javnog duga i ispunila uslove za kreditnu liniju MMF-a, potrebnu zbog otplate obaveza prema inostranstvu. Moguće otpuštanje radnika i smanjenje plata u javnom sektoru, povećanje poreza i administrativnih cena imalo bi negativan uticaj na ličnu potrošnju. Ukidanje subvencija kako za javne tako i za (odabrane) privatne kompanije smanjilo bi investicije kojima dugo već nedostaju kreditne linije“, ocena je Dan i Bredstrita.
Sto bi reko moj kum – znate onu seriju i bogati placu.
Mala razlika izmedju pausalaca i Micorsofta je sto pausalci nemaju ugovore na drzavnom nivou da svima valjaju licence za operativne sisteme i office pakete na godisnjem nivou. Ali bar se sad zaista vidi sta je ‘Digitalna Srbija’