Danas: Državni domovi za stare poskupeli oko 30 odsto – šta će biti sa onima koji ne mogu da plate

Od 1. februara državni domovi za smeštaj starijih ljudi u Srbiji skuplji su za oko 30 odsto. Ovo je drugi put za dve godine da Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja podiže cene usluga u gerontološkim centrima. I predhodno povećanje od 16. januara 2024. takođe je bilo za 30 odsto, piše Danas.

Ministarstvo nije odgovorilo koji su bili razlozi za poskupljenje i šta će biti sa korisnicima koji finsijski ne budu mogli da isprate porast cena, navodi Danas.

Ono što se pak zna je da nisu sva mesta skuplja za 30 odsto, neka su otišla i više. Prema novim cenovnicima, pojedina mesta u domovima za starije sada koštaju mesečno i preko 100.000 dinara, poput dvosobnog apartnama sa jednokrevetnim sobama u Domu „Bežanijska kosa“ koji je namenjen korisnicima sa I stepenom podrške, odnosno nepokretnim osobama kojima je potrebna potpuna pomoć drugog lica u obavljanju dnevnih životnih aktivnosti.

Međutim, mnoge će iznenaditi da za istu kategoriju korisnika najskuplje mesto ipak nije u Beogradu, već u Gerontološkom centru Kragujevac gde smeštaj, u dvokrevetnom apartmanu u objektu IV -a, mesečno košta čak 123.942,03 dinara.

Sa druge strane, najteži korisnici koji sebi ne mogu da priušte mesto u jednokrevetnim apartmanima moraće da se zadovolje u višekrevetnim sobama, a u Beogradu najpovoljnija varijanta je u Domu “Karaburma”, gde mesto za I stepen podrške košta 59.658,69 dinara.

Miloš Grabundžija, predsednik Sindikata penzionera Srbije „Nezavisnost“ smatra da je skok cena za smeštaj u državnim domovima veliki udar na penzionere.

„Oni su zvanično objavili da su poskupeli domovi za 30 odsto, ali to je samo na osnovnu cenu, koja je recimo uzeta na dvokrevetne i trokrevetne sobe. A ako neko hoće da bude u jednokrevetnoj on ima dodatna poskupljenja, tako da je tu poskupljenje i 50 odsto. Mislim da će vrlo brzo državni domovi da ostanu prazni. U neka srećnija vremena postojale su liste čekanja za državni dom, jer su ljudi više birali državne domove – sada to nije slučaj. Za dom sada treba da izdvoji više od 600 evra, pa onaj ko danas ima toliku penziju to je premija. Šta će tek da rade oni koji nemaju toliku penziju, a nemaju ni članove porodice, rodbinu da plate, nemaju ništa. To je problem“, ukazuje naš sagovornik.

Smatra da bi bila tragedija ako bi se korisnicima domova, koji ne budu mogli finasijski da podnesu udare poskupljenja, otkazivali ugovori o korišćenju.

„Gde će ti ljudi onda? Ostaju bez ikakve zaštite, pogotovo oni nepokretni. Muka je to. Jedino bi u predizbornoj kampanji vlasti mogle možda da se nateraju da smanje cenu državnih domova“, kaže Grabundžija.

Kako piše Danas, cene su uvećane:

– 50 odsto ako su korisnici smešteni u jednokrevetnim garsonjerama i jednokrevetnim apartmanima

– 45 odsto ako su smešteni u dvosobnim apartmanima sa jednokrevetnim sobama

– 35 odsto ako su smešteni u dvokrevetnim garsonjerama i dvokrevetnim apartmanima

– 30 odsto ako su u dvosobnim apartmanima ili dvosobnim apartmanima sa dvokrevetnim sobama

– 20 odsto ako su smešteni u jednokrevetnim sobama

Ima li istine u izjavi Ane Brnabić o „boljem“ standardu penzionera: U Srbiji penzija odlazi na hranu, a u Luksemburgu na hotele i rekreaciju