Danas: Kako građanska neposlušnost, na koju pozivaju studenti, može da utiče na ekonomiju?

Studenti u blokadi kao novi vid borbe za ispunjenje svojih zahteva, pozvali su sve na građansku neposlušnost.

Oni su pozvali građane i da uzimaju slobodne dane, bolovanje… i da učestvuju u blokadama puteva koje su počele juče.

Dodatno, studenti su objavili i vodič za građansku neposlušnost u kom se navodi da se nezadovoljstvo može izraziti na više načina – na ulici, u institucijama, iz kuće…

Među nekima od načina neposlušnosti, oni navode blokade saobraćajnica, neplaćanje računa do poslednjeg trenutka, simultano podizanje novca sa bankomata, kolaps fiskalnog sistema i slično.

Ovakve akcije, između ostalog, imaju za cilj da, pored političkog, izvrše i ekonomski pritisak na državu.

Veljko M. Mijušković sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu za Danas navodi da blokade saobraćajnica, ukoliko se dešavaju svakodnevno i traju duži vremenski period, mogu ozbiljno da naruše ekonomsku aktivnost, naročito u urbanim centrima poput Beograda.

„One usporavaju kretanje radne snage, robe i usluga, što smanjuje produktivnost i povećava operativne troškove za firme“, ukazuje on.

Kako dodaje, najveći udar trpe sektori koji zavise od tačnosti i mobilnosti kao što su transport, trgovina, proizvodnja i logistika.

„Prekid snabdevanja sirovinama ili kašnjenje u isporukama može paralizovati čitave proizvodne lance. Takođe, građani provode više vremena u prevozu, manje u potrošnji, što dodatno usporava promet u maloprodaji i ugostiteljstvu. Ako blokade postanu redovna pojava, privreda ulazi u režim hronične neefikasnosti, s padom lokalnog BDP-a i smanjenjem poreskih prihoda“, upozorava Mijušković.

Najranjiviji na ovakvu vrstu društvenih tenzija su, prema njegovim rečima, sektori čije funkcionisanje direktno zavisi od fizičkog kretanja ljudi i dobara.

„To uključuje transport i logistiku, gde kašnjenja i preusmeravanja donose velike dodatne troškove, zatim maloprodaju i ugostiteljstvo, koji beleže pad prometa jer građani izbegavaju zagušene delove grada, ali i proizvodne delatnosti koje se oslanjaju na precizne rokove isporuke“, pojašnjava on.

Turizam, takođe, trpi, dodaje naš sagovornik, jer svaka slika blokiranog grada dodatno obeshrabruje dolazak stranih gostiju.

„Takođe, uslužni sektori, poput IT-ja, manje su pogođeni direktno, ali gube na vremenu i organizacionoj efikasnosti, naročito ako se rad od kuće ne može lako primeniti“, kaže Mijušković.

Dodatno, društvena nestabilnost i masovne blokade ostavljaju negativan trag u očima stranih investitora, smatra on.

„Investicije nisu vođene samo profitabilnošću, već i predvidivošću, institucionalnom stabilnošću i kvalitetom poslovnog okruženja. Ukoliko se blokade percipiraju kao simptom dubljih političkih i društvenih problema, investitori će ili odustati ili tražiti kompenzaciju kroz veće povraćaje, što za zemlju znači skuplji kapital i slabiju pregovaračku poziciju“, ukazuje Mijušković.

Kako pojašnjava, dovoljno je da se takve slike često pojavljuju u međunarodnim medijima i investicionim analizama da bi se reputacija zemlje pogoršala.

„U tom smislu, ovakve akcije šalju poruku o podeljenom društvu i slabim mehanizmima dijaloga, što ozbiljno narušava poverenje u dugoročnu održivost poslovanja“, upozorava on.

Mijušković navodi da građanska neposlušnost, naročito u obliku blokada i obustava rada, direktno smanjuje i prihode državne kase.

„Manji obim prometa znači manje PDV-a, manja zarada firmi znači niže uplate poreza na dobit, a povećana nesigurnost vodi ka odlaganju ili smanjenju investicija koje bi donele nove fiskalne izvore“, ukazuje on.

S druge strane, kako kaže, troškovi države rastu.

„Angažuju se dodatne bezbednosne službe, javne službe trpe poremećaje, a mogu se pojaviti i vanredni troškovi sanacije štete ili kašnjenja u infrastrukturnim projektima. Ako se situacija produži, država može biti primorana na rebalans budžeta, zaduživanje ili smanjenje planiranih javnih investicija, što dugoročno dodatno usporava privredni rast“, napominje Mijušković.

Glavni grad, prema njegovim rečima, imaće milionske gubitke.

„Beograd, kao privredni centar Srbije, generiše oko 40 odsto nacionalnog bruto domaćeg proizvoda i proporcionalno tome doprinosi javnim prihodima. Kada je grad funkcionalno blokiran, dnevni gubici za javne finansije mogu iznositi od 1,5 do tri miliona evra, u zavisnosti od obima zastoja i vremena trajanja“, upozorava Mijušković.

To, kako pojašnjava, uključuje manji prihod od PDV-a, akciza i poreza na zarade, ali i dodatne troškove zbog obustavljenih aktivnosti javnih preduzeća i kasnijeg povratka u normalan režim.

„Šteta raste ako blokade pogađaju ključne prometne tačke, kao što su mostovi, auto-putevi i centralne saobraćajnice, jer tada dolazi do lančane paralize u snabdevanju, distribuciji i pružanju usluga, što se direktno reflektuje na budžet“, zaključuje Mijušković.