Danas počinju pregovori o minimalcu za narednu godinu

Danas počinju pregovori o minimalnoj ceni rada u Srbiji za predstojeću godinu, koji bi trebali da se zaključe do 15. septembra. Ako se socijalni partneri koji će učestvovati u razgovorima oko toga ne dogovore u zakonom predviđenom roku, konačnu odluku doneće Vlada Srbije.

Na kolegijumu Socijalno-ekonomskog saveta učestvovaće predstavnici Unija poslodavaca Srbije (UPS), Saveza samostalnih sindikata, UGS „Nezavisnost“ i Ministarstva rada.

Od 1. januara ove godine, minimalac u Srbiji iznosi tek nešto više od 30.000 dinara, odnosno oko 172,5 dinara po radnom satu, a predstavnici sindikata prethodno su najavljivali da će se, kao i do sada, zalagati da minimalna plata u Srbiji dostigne minimalnu potrošačku korpu, koja je po podacima Republičkog zavoda za statistiku na kraju prvog kvartala bila „teška“ preko 37.700 dinara. 

Sa druge strane, predsednik UGS „Nezavisnost“ Zoran Stojiljković za Tanjug je izjavio da bi dostizanje minimalne potrošačke korpe značilo da minimalac poraste za oko 25 odsto, zbog čega bi sindikati trebalo da odlože za godinu dana svoj zahtev za povećanja minimalca.

Primera radi, lane je minimalna naknada za rad porasla za više od 11 odsto.

„Prostor za neki dogovor vidim u tome što ćemo nešto umanjiti minimalnu pregovaračku kartu i pristati na manji, i odložiti za još godinu dana obećanje da niko u zemlji ne radi za manje od 300 evra“, kaže Stojiljković.

U ranijoj izjavi za Večernje novosti, Stojiljković je naveo i da treba u obzir uzeti i zahteve poslodavaca za umanjenje troškova poslovanja, obzirom na pandemiju koronavirusa.

Na formiranje tog stava možda je uticalo i nedavno objavljeno istraživanje koje je sproveo UPS, u kom se navodi da je svega petnaest odsto poslodavaca spremno da prihvati povećanje minimalca, ali uz značajno smanjenje troškova poslovanja.

„Takav stav privrede bitno se razlikuje u odnosu na prošlu godinu, kada je za 46 odsto anketiranih povećanje minimalca bilo prihvatljivo. Ovolika razlika rezultat je pogoršanih uslova poslovanja zbog krize izazvane pandemijom COVID-19“, navodi se u pratećem saopštenju.

Poslednje povećanje minimalne cene rada „anulirano je povećanjem cena osnovnih životnih namirnica i struje“, navodi Bojana Tamindžija, članica Centra za politike emancipacije u autorskom tekstu.

„(…) Uvođenje troškova života kao parametra bi trebalo da ide dalje od minimalne potrošačke korpe i da ruši praksu tretiranja siromašnog dela stanovništva kao građana i građanki drugog reda čije su potrebe svedene na golo preživaljavanje“, ocenila je Tamindžija.