Daniel Berg: EBRD planira još više saradnje sa industrijom Srbije

Na konferenciji „Italija & Srbija: Building Together“ (Gradimo zajedno), koja je održana 19. i 20. oktobra u Palati Italija u Beogradu, predstavljene su i aktivnosti i projekti međunarodnih organizacija – Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), Delegacije Evropske unije u Srbiji i Evropske investicione banke (EIB).

„U Srbiji smo prisutni u svim oblastima. Ovde nešto više sarađujemo sa javnim sektorom nego u drugim zemljama, a razlog tome je nedavna kriza i poplave nakon kojih je neophodno izgraditi puteve i energetska postrojenja. Zato je ovaj segment veći i realizujemo značajne projekte infrastrukture, ali imamo i 50% ulaganja u privatni sektor. Takođe, planiramo više saradnje sa industrijom uopšte“, rekao je na konferenciji Daniel Berg, direktor EBRD za Srbiju.

On je istakao da Srbija u svojoj pretpristupnoj fazi EU promoviše razvoj preduzeća, jer zaposlenost još nije na dovoljno visokom nivou, ali da to, s druge strane, otvara brojne mogućnosti za investiranje. 

Berg je takođe naveo da, što se tiče makroekonomske situacije i programa MMF-a, Srbija napreduje i – za razliku od drugih novih ekonomija – zemlja je sada prilično stabilna u političkom smislu.

„Kada je reč o poslovnoj klimi, glavne prednosti za investitore su cena rada i produktivnost u odnosu na troškove, kao i brojne mogućnosti za ulaganje u građevinarstvo i turizam. Na drugoj strani je dosta nizak nivo razvoja poljoprivrede, gde je potrebno više investirati“, napominje direktor EBRD.

Holger Schroeder, šef sektora za saradnju Delegacije Evropske unije u Srbiji, naveo je da EU želi da pomogne Srbiji kao zemlji kandidatu i da podrži proces pristupanja, što je i cilj korišćenja pretpristupne pomoći. On podseća da je vladavina zakona vitalna za bilo koju zemlju kandidata. Uz to je potrebno da bude regulisana i javna uprava i da se ispuni razlika između projektovanog bruto nacionalnog dohotka i dohotka u Uniji.

„Pokušavamo da se usmerimo na najvažnije sektore, pa je tako 80 milona evra iz fondova EU potrošeno za javnu upravu, a 65 miliona evra za transport. To su dva sektora koji su veliki primaoci naše pomoći i u njima se odvijaju veliki projekti, uz kofinansiranje sa srpskom vladom. Trebalo bi pomenuti i važnu oblast za Srbiju, a to je priprema za učešće u poljoprivrednim politikama EU. Takođe, podržavamo i prekograničnu saradnju i imamo dobre programe sa susednim zemljama“,  istakao je Schroeder.

On je rekao da je EU potrošila priličnu svotu novca u Srbiji. Sada je u toku program IPA II koji traje od 2014. do 2020. godine i za koji je izdvojeno 1,5 milijardi evra. Pre toga realizovan je CARDS u vrednosti od 1,15 milijardi evra i IPA I vredna 1,17 milijardi evra.

Ivana Vujić, iz kancelarije Evropske investicione banke (EIB) u Srbiji, predstavila je programe ove finansijske institucije i navela da EIB pruža dugoročne zajmove javnom i privatnom sektoru, finansira mala i srednja preduzeća, a omogućila je i jednu kreditnu liniju komercijalnim bankama.

„Nameravamo da radimo još više u privatnom sektoru kroz projekte finansiranja javno-privatnih partnerstava. Do sada nismo imali takve projekte u Srbiji, ali postoje indicije da će ih biti. U privatnom sektoru finansirali smo Fiat, zajmom od 500 miliona evra, ali smo pružali podršku i gradovima za razvojne projekte, a plasirali smo, preko naših partnera, i preduzetni kapital predviđen za mala i srednja preduzeća“, objasnila je Ivana Vujić.

Ona je rekla da EIB posluje tako što obezbeđuje direktne zajmove, koji obično iznose do 25 miliona evra, zatim posredne zajmove koje plasira komercijalnim bankama, okvirne kredite do 50 miliona evra, i pozajmice namenjene uglavnom opštinama, odnosno lokalnim vlastima za različite projekte.

Učesnici konferencije govorili su i o planovima za naredni period, pa tako EBRD namerava da se fokusira na finansiranje infrastrukture. Takođe, u ovoj banci predvideli su oko 200 miliona evra godišnje za projekte upravljanja otpadom i izgradnju deponija, kao i za pomoć bolnicama.

Delegacija EU u Srbiji je skoro polovinu svojih fondova namenila zaštiti životne sredine, a oko 100 miliona evra godišnje biće obezbeđeno kroz grantove, dok će se veliki projekti realizovati uz kofinansiranje. EIB računa na godišnji iznos oko 200 miliona evra koji bi plasirala kroz različite investicije širom Srbije.