Deca do 17 godina i mladi do 30 godina u najvećem riziku od siromaštva

Deca do 17 godina i mladi do 30 u najvećem su riziku od siromaštva, pokazuju podaci iz publikacije Žene i muškarci u Republici Srbiji, koju je ovog meseca izdao Republički zavod za statistiku. Čak 33 odsto dečaka i 32 odsto devojčica rizikuju da život provedu u siromaštvu, prenosi Danas.

Stopa rizika od siromaštva predstavlja udeo građana čiji je prihod manji od relativne linije siromaštva.

Tako, podaci koje su izdali analitičari iz RZS ne znače nužno da su ovi građani siromašni, ali znače da imaju veći rizik da budu. Ipak, glavna smernica za anketu bili su prihodi koji i sami označavaju stepen siromaštva.

Iako velika stopa rizika od siromaštva kod dece može da bude posledica jednostavno podele sredstava u višečlanim domaćinstvima, veliki problem zadaje i podatak da su zapravo radno sposobni mladi od 18 do 30 godina – u ubedljivo najvećem riziku od toga da budu siromašni.

Kada su u pitanju mladi preko 18 godina, veliki broj njih su deca koja izlaze iz sistema socijalne zaštite, odnosno oni koji su bez roditeljskog staranja, mladi Romi i deca koja su u riziku od gubitka porodice, objašnjava Aleksandra Grubin, projektna menadžerka Fondacije SOS Dečja sela Srbije.

„Zbog zakona koji kaže da se mladi vode do 30 godine, mi zapravo radimo sa mladima od 14. pa do 30. godine, koji se suočavaju sa samostalnim životom ili siromaštvom“, navodi Grubin. 

Mladi koji izlaze iz sistema socijalne zaštite, odnosno država nakon punoletstva više ne može da ih zbrine, u posebno su ranjivoj kategoriji, dodaje Grubin, i objektivno, ali se suočavaju sa subjektivnim problemima.

„Od ove godine su mladi bez roditeljskog staranja stavljeni kao posebno teže zapošljiva kategorija i oni imaju prednost pri zapošljavanju, odnosno poslodavac ima olakšice ako ih zaposli ili primi na praksu, a imaju i olakšice za samozapošljavanje”, kažu iz SOS dečjih sela.

Ipak, iako je Nacionalnim planom za zapošljavanje od 2017. godine uvedena ova kategorija, u statistici Nacionalne službe, ovi mladi se još ne vode tako, pa će olakšice moći da dobijaju tek od naredne godine.

Problem je i što država nema popis svih mladih koji žive sami, odnosno bez porodičnog staratelja. Zna se da ih trenutno ima 6.500, ali ne i koliko ih je kada postanu punoletni, odu iz hraniteljskih porodica i domova.  Ipak, ukoliko imaju penziju, muškarci stariji od 65 godina najmanje „pate“ od rizika da budu na rubu bede.

„Stopa rizika od siromaštva kod muškaraca penzionera je 13,3 odsto, a kod žena 16,9 odsto“, navodi se još u studiji Žene i muškarci u Republici Srbiji.

Međutim, velika je razlika u polu, pa čak 22 odsto penzionerki ima šansu da bude sa malim prihodima. Ova nesrazmera se objašnjava još većom razlikom u podeli, odnosno naplati rada tokom prethodnih decenija kada su sadašnji penzioneri zarađivali.

Zlata Zec, sekretarka sindikata penzionera Nezavisnost, kaže da ne veruje ovakvoj statistici. 

„Penzioneri su svakako u rizičnoj grupi. Oni u većini slučajeva, a to su pokazali i podaci, dobijaju minimalnu zaradu ili finansiraju cele porodice. Ali isključimo političke funkcionere ili one sa nacionalnim penzijama, ostali žive upravo na liniji bede“, kaže Zec.

Kada su u pitanju načini zapošljavanja, u najboljem su položaju radnici koji imaju knjižicu kod poslodavca, dok su u najgorem status nezaposleni, ali i samozaposleni. To su zapravo preduzetnici, pa na primer muškarci koji su preduzetnici imaju 50 odsto šanse da budu siromašni, kao i 47 odsto žena preduzetnica.

Kada penzije nisu uključene u prihod, odnosno oni koji nemaju penziju, a stariji su od 65 godina, imaju čak 82,5 odsto šansi da budu siromašni, pokazuju podaci RZS.