Vesti iz zemlje

24.12.2021. 16:04

Nova ekonomija

Autor: Nova Ekonomija

Deco, meri, a nije hladan

Tamara Papić, Ivan Soldatović i Vladimir Jeftović, startap Baby FM Na globalnu zdravstvenu krizu mnoge tehnološke kompanije širom sveta odgovorile su razvojem inovativnih proizvoda u zdravstvu. Jedna od njih je startap firma iz Sr...

Foto: Nova ekonomija/Aleksandar Letić

Šta kažu mala deca kad im merite temperaturu? Uglavnon „jao, bode“, „hladno je“. Sada mogu da odahnu. Startap firma iz Srbije  Baby FM, koja planira uskoro da plasira  na domaće tržište senzor uz pomoć kojeg se kontinuirano može meriti temperatura bebama i deci. Inovativni sistem sastoji se od uređaja koji se nalazi u pamučnoj traci prislonjenoj na telo i aplikacije uz pomoć koje će se pratiti i doziranje lekova. 

Baby FM omogućava praćenje i nadzor temperature u kontinuitetu, doziranje terapije koja se daje, sistem alarma i obaveštenja, video i „chat“ konsultacije roditelja sa lekarima, kaže za Novu ekonomiju Tamara Papić iz startap firme Baby FM, koja je doktorirala senzorske tehnologije na Međunarodnoj postdiplomskoj školi Jožef Stefan u Ljubljani. 

“Roditelji će preko aplikacije brže moći da komuniciraju sa lekarima i moći će da im dostave izveštaj o temperaturi na kojem je upisano i koji su lekovi dati. Baby FM namenjen je bebama i deci do šest godina”, kaže Ivan Soldatović iz firme Baby FM, lekar i biostatističar. 

Vladimir Jeftović, inženjer i programer, takođe, jedan od osnivača ove firme kaže da se aplikacija jednostavno koristi i da imaju u planu saradnju sa privatnim klinikama i farmaceutskim kompanijama. Za razvoj tog inovativnog proizvoda dobili su finansijsku podršku mnogih programa za tehnološke inovacije i pobedili su na drugom lokalnom takmičenju ImagineIF Srbija u decembru 2020. godine, koje je održano uz podršku Innovation Forum Cambridge. 

Koliko dugo ste radili na razvoju ove inovacije, u kojoj je fazi inovacija i da li ste radili uz konsultacije sa pedijatrima, kakvo je njihovo mišljenje? 

Tamara: Senzor se koristi za merenje telesne temperature i osim senzorskog praćenja razvili smo aplikaciju koja može da služi kao podsetnik roditeljima za davanje sledeće doze leka. Kad se svi podaci učitaju dobija se jedan grafikon koji meri i efekat leka na temperaturnu promenu. Prototip je trenutno u završnoj fazi pred izlazak na tržište, što znači da se klinički testira prvo na odraslima i na grupi dece. Nakon završenog kliničkog ispitivanja moći ćemo da prodajemo proizvod na domaćem tržištu. Nama je veoma važno da smo dobili potvrdu od eminentnih pedijatara u Srbiji, da je ovaj sistem izuzetno koristan i važan, razgovarali smo sa lekarima u Tiršovoj i u Institutu za majku i dete. 

Koji su potrebni sertifikati za izlazak na tržište jednog inovativnog proizvoda u oblasti zdravstva?

Tamara: Naš cilj je da sledeće godine završimo sertifikaciju za CE znak i osim domaćeg da izađemo na evropsko tržište. Naravno, želimo da poslujemo u Americi koja je za našu firmu jedno od ključnih tržišta. Od tržišta Evrope u fokusu nam je Velika Britanija i Nemačka. Za američko tržište potreban je FDA standard, ali postoji mogućnost da možemo i nastupiti na tržištu Amerike kao elektronski uređaj i onda nam nije neophodna sertifikacija.

Koji je sertifikat potreban u Srbiji, šta je potvrda roditeljima da je proizvod bezbedan i da nema štetnih uticaja na zdravlje?

Ivan: Sertifikat koji je potreban u Srbiji izdaje Agencija za lekove i medicinska sredstva (ALMS) koji je potvrda da je neki medicinski uređaj siguran i efikasan. Kad dobijemo ALMS sertifikat onda možemo da izađemo na domaće tržište. Pre toga, ALMS da bi dao potvrdu razmatra kompletnu dokumentaciju koju predajemo. Za evropsko tržište najvažnije je da dobijemo CE znak, dok neke zemlje možda budu zahtevale neki dodatni sertifikat. Pošto je senzor u kontaktu sa kožom, tehnologija je vrlo sigurna, uređaj se nalazi u pamučnoj traci sa antialergijskim dodatkom od srebrnih niti. 

Tamara: Procedura za dobijanje CE znaka je komplikovana, ali trenutno radimo kliničku studiju i rezultati tog ispitivanja su korak ka dobijanju CE znaka. 

Kako ocenjujete domaće tržište, čini se da ima zanimljivih ideja, ali kakav je inovacioni ambijent šta nedostaje u poređenju sa drugim zemljama?

Vladimir: Situacija se svakako poboljšala i startap scena u Srbiji je prebolela dečje bolesti. U Srbiji postoji ogroman potencijal za razvoj inovacija, ali potrebno je bolje povezivanje sa vodećim svetskim trendovima i finansijskim fondovima. Smatram da je napredak izuzetno primetan, u poređenju sa periodom pre deset godina.  

U čemu se ogleda taj napredak?

Vladimir: Pre svega, ogleda se u zrelosti početničkih firmi, recimo, na startap sceni Srbiji 2013. godine više je bio primetan entuzijazam učesnika nego što je bilo uspešnih biznisa, doduše bilo je i onih koji su uspeli u tom periodu, ali većina je samo istraživala teren.  Početnicima u poslu nije imao ko da pomogne, dok su danas već dostupnija početna finansiranja, što je značajno u ranom razvoju startap firmi. 

Kakav je vaš biznis model, koliko inovacije u zdravstvu mogu biti profitabilne? 

Tamara: Finansijski plan radili smo u okviru programa Srbija inovira i već 2022. godine, naša kompanija može biti profitabilna. U planu nam je da prodamo 3.000 uređaja u 2022. i 2023. godini, potom da povećavamo prodaju na 10.000 proizvoda u Srbiji i regionu. I sa tom prodajom imali bismo promet veći od milion evra. 

Broj inovacija u svetu u oblasti zdravstva svakodnevno je sve veći, kakva vam je konkurencija na inostranim tržištima?

Tamara: Nekoliko kompanija na američkom i kineskom tržištu proizvodi sličan senzor za merenje koji se lepi flasterom. Ali, u Evropi nema sličnih proizvoda.

Ivan:  Pandemija je „okrenula“ ogromne finansije ka zdravstvu i trenutno se silne finansije ulažu u „healttech“, koji je procvetao i trenutno se u svetu mnogo firmi bavi razvojem rešenja u oblasti zdravstva. Naš cilj je i da smanjimo stres roditeljima koji su konstantno pod strahom da ne prespavaju noć kad je dete bolesno i kad počne da raste temperatura. Imam dvoje dece i znam koliko je naporno kad se noćima ne spava, tako smo došli na ideju da nađemo način da roditelji barem malo mirnije spavaju i da sistem nadzire temperaturne promene i da se uključi alarm kad skala raste.

Kako izgleda proces od razvoja takve ideje do finalnog proizvoda?

Tamara: Dve godine smo radili intenzivno, okupili smo se 2019. godine. I prijavili smo se za takmičenje ImagineIF, Srbija i pobedili u decembru 2020. godine. Taj program je podržao Innovation Forum Cambridge i u okviru tog programa radili smo sa mentorima i definisali razvojni put kompanije. Razvoj našeg inovativnog sistema podržan je i od drugih internacionalnih programa u kojima smo učestvovali. U 2021. godini, učestvovali smo u programu „Star tech“ (uz podršku kompanije Filip Morris, NALED-a i Vlada Srbije) i dobili grant od 25.000 dolara. Takođe, priključili smo se projektu Serbia Innovates program, zatim prošli smo program Raising Start za razvoj (2021) finansiran od strane Švajcarske Vlade i Naučno-tehnološkog parka Beograd. I nominovani smo za najbolji međunarodni IT projekat na omladinskom ruskom forumu o internet tehnologijama (YouthRIGF, Skolkovo u aprilu 2021. godine). U svakom od ovih internacionalnih programa učili smo kako da napravimo strategiju uz pomoć mentora iz industrije i njihovih sugestija radili smo na planu izlaska na tržište. Mentori su bili iz Austrije, Nemačke, trenutno radimo sa mentorom iz Velike Britanije.  

Koliko ste uložili u razvoj ovog sistema?

Tamara: Imamo iskustva u ovoj oblasti. Ivan je lekar i biostatističar sa više od 10 godina radnog iskustva u svim medicinskim oblastima, uključujući farmaceutsku industriju. Pored toga, magistar je biostatistike i doktor biostatistike i endokrinologije. Učestvovao je u više od 1.000 različitih istraživačkih projekata u različitim medicinskim oblastima. Takođe, on ima iskustva u podučavanju medicinske statistike i praktičnoj upotrebi statističkog softvera u različitim medicinskim problemima. Vladimir je inženjer i programer softverskih arhitektura i rešenja sa uticajem na milione korisnika. Njegovo iskustvo uključuje Amazon, Deploy, AppYourService, CatEatFish. I moja doktorska disertacija je multidisciplinarno istraživanje u oblasti senzornih tehnologija. Tako da za samu tehnologiju nismo morali da izdvajamo novac u početku, zahvaljujući Vladimirovom iskustvu i Ivanovim kontaktima na Medicinskom fakultetu  i radu sa lekarima, kao i mojim aktivnostima na start up sceni. Sve smo programe za finansijsku podršku pronašli i prijavili se. Ukupno računajući i dva granta koja smo dobili u okviru tih programa uložili smo do sada oko 100.000 dolara. 

Ivan: Primena ovog sistema nadzora veoma je važna u klinikama sa kojima planiramo saradnju jer se trenutno temperaturne liste u bolnicama upisuju ručno. Samim time, uvođenje ovakvog sistema od velike je koristi i u kliničkim uslovima jer će lekari i medicinske sestre na jednom mestu pratiti temperaturu i doziranje terapije. 

Tamara: Naš biznis model je okrenut privatnim klinikama i bolnicama. Takođe, osmislili smo i dodatne mogućnosti na aplikaciji, „chat“ komunikaciju i video pozive sa pedijatrima zajedno sa drugom kompanijom koja već pruža ovakve usluge. I sa kojom planiramo da razvijemo integrativno rešenje, u slučajevima kad nije neophodno da roditelji sa decom idu do klinike.  

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.