Budućnost Zapadnog Balkana je u evropskoj integraciji i regionalnoj saradnji, navodi se u deklaraciji sa pariskog samita EU-Zapadni Balkan i dodaje da su, u kontekstu rezultata referenduma u Velikoj Britaniji, predstavnici Zapadnog Balkana potvrdili da je budućnost regiona u EU, kako ime je to ponuđeno u Zagrebu i Solunu, 2000. i 2003.
Zemlje regiona su na putu ka EU tokom proteklih godina učinile suštinske napretke, navodi se u Deklaraciji u kojoj se one pozivaju da nastave da rade kako bi napredovale ka EU.
Više nego ikad, kako se navodi, vladavina prava je u centru procesa proširenja, posebno kada je reč o reformi pravosuđa, borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije i punog poštovanja osnovnih prava.
U deklaraciji se konstatuje da je regionalna saradnja ključni uslov evropske perspektive zemalja regiona, kojeg su pre manje od 25 godina potresli tragični sukobi i da je na tom planu učinjen značajan napredak, ali je na Samitu ponovo ukazano na značaj regionalne saradnje za rešavanje bilateralnih pitanja koja su još nerešena.
„Pomirenje je neophodno za stabilnost regiona na putu priključenja EU“, ističe se u deklaraciji i dodaje da su učesnici samita potvrdili odlučnost da nastave da sarađujuju u duhu deklaracije iz Beča od avgusta 2015. godine, kao i da će nastojati da se uzdrže od instrumentalizacije nerešenih bilateralnih pitanja u okviru procesa priključenja EU.
U deklaraciji se ocenjuje da je potpisivanje sporazuma o osnivanju Regionalne kancelarije za saradnju mladih (RYCO) veliki korak za vidanje rana iz prošlosti u regionu.
Ta kancelarija, oslanjajući se na iskustva slične francusko-nemačke kancelarije za mlade od pre 50 godina, imaće misiju da podrži aktivnosti čiji je cilj da promovišu pomirenje među narodima, kao i programe koji se odnose na sećanje, različitost, interkulturalnu razmenu, regionalnu mobilnost, učešće građanskog sektora i promociju demokratskih vrednosti.
Na Samitu u Parizu dogovorena su nova tri projekta u oblasti železničkog transporta za koji će EU, kao kofinansijer, odvojiti blizu 100 miliona evra, uz međunarodne finansijske instutucije i doprinose samih zemalja Zapadnog Balkana.
U deklaraciji se podseća da su učesnici prihvatili incijativu čiji je cilj da se povećaju investicije u oblasti energetske efikasnosti, za šta je EU izdvojila 50 miliona evra.
Postignut je i dogovor o koracima za uspostavljanje regionalnog tržišta električnom energijom na Zapadnom balkanu, a Evropska unija će, kada je reč o finansiranju takvih projekata, uzimati u obzir kako se sprovode ti dogovoreni koraci, navodi se u Deklaraciji.
Na kraju deklaracije ukazuje se na značaj saradnje EU i Zapadnog Balkana u suočavanju sa izbegličkom krizom i u borbi protiv terorizma i radikalizacije.
Sledeći samit EU – Zapadni Balkan održaće se u Italiji 2017. godine, navodi se u Deklaraciji.