Demograf Nikitović: Više umiremo i odlažemo rađanje zbog pandemije

Broj umrlih je u 2020. u Srbiji porastao za skoro 12 odsto u odnosu na dvadesetogodišnji prosek (2000-2019), što je prevashoddstono posledica uticaja pandemije COVID-19, ocenio je za Novu ekonomiju Vladimir Nikitović, demograf iz Instituta društvenih nauka. 

Kako navodi, Srbija je zabeležila da skoka broja umrlih – u periodu jul-septembar sa vrhuncem u julu (porast od 25 o u odnosu na 20-ogodišnji prosek) i novembar-decembar, pri čemu je vrhunac dostignut u decembru (porast od skoro 90 odsto u odnosu na 20-ogodišnji prosek).

Podsećamo, Republički zavod za statistiku je objavio da je ukupan broj preminulih u Srbiji u 2020. godini iznosio 114.954, što je rast od 13.991 (13,9 odsto) u odnosu na 2019. godinu, kada je broj umrlih bio 100.963.

Nikitović objašnjava da je trend porasta ukupnog broja umrlih tokom 2020. koincidira sa trendom umrlih od COVID-19 prema zvaničnoj statistici umrlih od koronavirusa, odnosno da su skokovi zabeleženi u istim periodima. 

Međutim, u poređenju ove dve statistike, zapaža se da je udeo umrlih od COVID-19 u porastu ukupnog broja umrlih tokom 2020. u odnosu na 20-ogodišnji prosek svega 27 odsto. 

Drugim rečima, prema zvaničnoj COVID-19 statistici, izlazi da su za značajan skok smrtnosti u 2020. u 73 odsto slučajeva odgovorni drugi uzroci smrti. 

„Čak i da zvanična Covid-19 statistika značajno potcenjuje broj umrlih od Covid-19 – ako bi se uvažile neke indicije koje su se letos pojavile u javnosti da je broj umrlih od Covid-19 možda i duplo veći od zvaničnog – može se zaključiti da je broj umrlih od indirektnog uticaja Covid-19 gotovo 50 odsto, što je takođe šokantan podatak“.

On napominje da verovatno nikad pouzdano nećemo saznati koliki je bio direktan uticaj COVID-19 na smrtnost stanovništva zbog nekonzistentnosti metodologije identifikovanja uzroka smrti i kod nas, ali i između država, čemu je svakako doprinela velika brzina širenja virusa u odnosu na kapacitete zdravstvenog sistema ali i savremenog društva u celini da reaguje pravovremeno na ovakav globalni izazov. 

To znači da na osnovu osnovu porasta ukupnog broja umrlih možemo izvlačiti samo posredne zaključke o uticaju pandemije na taj trend. 

Merodavnije porediti Srbiju sa drugim zemljama

Imajući u vidu da je Srbija među najstarijim svetskim državama u pogledu prosečne starosti stanovništva, kao i da je Evropa najstariji kontinent, trenutna poređenja sa evropskim državama po pitanju porasta umrlih u 2020. u odnosu na višegodišnji prosek pružaju dosta realnu sliku, ističe on. 

Porast broja umrlih u 2020. u odnosu na prosek 2000-2019. je u Srbiji bio veći samo u odnosu na skandinavske države (prema za sada kompletiranim podacima za 2020. u 16 država). 

„Zanimljivo, u Norveškoj nije bilo porasta, a u Švedskoj tek 6,9 odsto, tj. skoro upola manje nego kod nas. S druge strane, u zapadnoj Evropi porast je bio mahom preko 20 odsto, u Španiji je dostigao čak 30 odsto (VIDETI TABELU)

Više dece kad sve prođe?

Nikitović ističe da se uticaj pandemije može  odraziti još nepovoljnije na inače stabilno nisku stopu rađanja u Srbiji u ovom veku (prosečno 1,5 živorođeno dete po ženi u reproduktivnom periodu), te na ukupan broj živorođenih već u ovoj godini. 

Taj efekat COVID-19 na rađanje (odlaganje rađanja) i njegova dužina će zavisiti najviše od dužine trajanja pandemije i brzine i načina prilagođavanja na drugačije uslove života i rada. 

Kako ističe, nakon perioda u kojem dolazi do značajnijeg pada rađanja usled nepovoljnog „spoljnjeg“ uticaja, kao što je sada slučaj sa pandemijom, obično po okončanju dejstva tog faktora, nastupa period kompenzacije u stopama rađanja, odnosno „nadoknadi propuštenog“ kada su mogući i veći skokovi od zabeleženih padova tokom trajanja nepovoljnog perioda, tj. dostizanje stopa rađanja većih nego u pred-pandemijskom periodu. 

Koliki bi taj porast bio i koliko bi trajao zavisi od dužine nepovoljnog perioda, kao i društvene klime u postpandemijskom periodu – koliko će se kraj pandemije doživeti, pre svega kod stanovništva u reproduktivnim godinama, kao olakšanje u smislu optimizma da je došlo bolje vreme.