Srbija

03.09.2014. 10:24

Tanjug

Autor: Nova Ekonomija

Deset srpskih kompanija među 500 najboljih u centralnoj Evropi

Srbija

03.09.2014. 10:24

Deset kompanija iz Srbije našlo se ove godine među 500 najboljih u centralnoj Evropi, po osnovu ostvarenih prihoda od prodaje u 2013. godini.

Najbolje pozicionirani su NIS, EPS i Fijat Automobili Srbija, saopštila je revizorsko-konsultantska kuća Diloit.

Broj srpskih firmi na tradicionalnoj rang listi Diloita „Top 500 kompanija u centralnoj Evropi, porastao je sa prošlogodišnjih osam na ovogodišnjih 10, a najbolje pozicionirana Naftna industrija Srbije – na visokom 63. mestu, prošle godine je ostvarila prihod od 2,29 milijardi evra. 

Najbolja kompanija u centralnoj Evropi je, kao i prošle godine, poljski PKN Orlen, slede mađarski MOL i Škoda auto.

NIS je, kako je navedeno u saopštenju Diloita, popravio poziciju u odnosu na prethodnu listu, kada je bio pozicioniran na 78. mestu. Drugi najbolje plasirani iz Srbije je Elektroprivreda Srbije koja je zauzela 85. mesto, dok je kompanija Fijat Automobili Srbija, koja se po prvi put našla na listi, zauzela 115. mesto. 

Na listi Top 500 kompanija u centralnoj Evropi, sledeća srpska firma je trgovinski lanac Delez Srbija na 228. poziciji, a sledi trgovac strujom u vlasništvu Vuka Hamovića, EFT Investments na 261. mestu. Slede Srbijagas na 387. mestu, Tarket Bačka Palanka na 418. poziciji, pa trgovinski lanci Merkator-S na 427, i Idea Beograd na 490. mestu. 

Posmatrajući region, na Diloitovoj listi ove godine su se našle ukupno 42 kompanije iz Srbije, Hrvatske, Makedonije, Slovenije i Bosne i Hercegovine. Najbolja kompanija u regionu, prema ovoj listi, je hrvatski Agrokor Ivice Todorića, koji je u 2013. odstvario prihod od prodaje od 3,97 milijardi evra. 

Posmatrano sa aspekta neto dobiti, najbolju 2013. godinu u regionu je imao NIS, sa 428 miliona evra neto dobiti, dok se na drugoj poziciji našao, Hrvatski Telekom, sa ostvarenom dobiti od 190 miliona evra. 

Najviše predstavnika na listi Diloita ove godine ima Slovenija, njih 16, dok Hrvatska ima 12, Srbija 10, BiH tri, a Makedonija samo jednu kompaniju na listi. Prema podacima Diloita, ukupan prihod od prodaje svih 500 vodećih kompanija u centralnoj Evropi iznosio je u 2013. više od 712 milijardi evra, ali ukupan prihod od prodaje je opao za 0,4 odsto u odnosu na 2012.

Najbolja kompanija u centralnoj Evropi je, kao i prošle godine, poljski PKN Orlen, i pored pada prihoda u evrima za 5,8 odsto, a slede mađarski MOL na drugom i Škoda auto na trećem mestu. 

Prema istim podacima, najveći rast prihoda od skoro tri odsto u 2013. godini zabeležio je industrijski sektor, a to je uglavnom rezultat dobrog stanja automobilske industrije. Sektor nekretnina, predstavljen sa sedam kompanija, pretrpeo je najveći pad prihoda od 15,7 odsto. 

U sektoru tehnologije, medija i telekomunikacija (TMT), u 2013. je zabeležen sličan pad prihoda u evrima kao i u prethodnoj godini, 4,9 odsto u 2013. i 3,2 odsto u 2012. Kada je reč o sektoru široke potrošnje i transporta, on je u 2013. zabeležio rast prihoda za 1,1 odsto, što je daleko manje od rasta od 4,8 odsto koliko je iznosio u 2012. 

„Usporavanje je uzrokovano prvenstveno slabijim rezultatima proizvodača robe široke potrošnje, kod kojih je prosečan rast iznosio oko 1,8 odsto, za razliku od 2012. kada je bio 10,7 odsto. U manjoj meri, uzrok su i slabiji rezultati sektora trgovine na malo“, izjavio je Žarko Mijović, partner u Diloitu, a navodi se u saopštenju. 

Najveći broj kompanija sa liste dolazi iz sektora robe široke potrošnje i transporta, njih 179 i energetskog sektora, 146. 

Diloit je, inače, sastavio i listu 50 najvećih banaka na osnovu aktive i listu 50 vodećih osiguravajućih društava na osnovu bruto obračunate premije za istu godinu. U centralno-evropskom bankarskom sektoru, prva na listi je PKO BP banka, koja je ostvarila rast vrednosti aktive od 1,7 odsto i neto dobit u iznosu od 705 miliona evra. Vodeću poziciju na listi osiguravajućih kuća drži poljsko osiguravajuće društvo PZU, dok je srpsko Dunav osiguranje na 50. mestu.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.